Najstariji radio amater u Srbiji, ima 95 godina i dalje je aktivan
„I pas legne da se ručak slegne“.
Tako se godinama na radio- talasima oglašava penzioner, profesor Sveta negde iza podne kada on i njegova supruga Cana završe sa ručkom.
To je dobro poznata prozivka svojim prijateljima radio-amaterima na frekvenciji i znak da uzmu mikrofon u ruke , da mu se jave na partiju razgovora.
Da sve bude još interesantnije profesor Sveta je uzeo 95. godinu i sa svojom suprugom živi u Kosjeriću.
Profesor srpskog jezika i književnosti, pedagoški savetnik.
Nisu godine ostavile trag na njemu koliko je on na godine i sve oko sebe, na vreme koje je proveo sa nama, i pre nas.
Od ranog detinjstva, pa sve do sad njegov uticaj na ljude i svet oko njega je nemerljiv. Njegova biografija teško da može stati u jednu knjigu.
Život ga nije mazio, mada nama sad izgleda da je sa lakoćom jedrio kroz turbulentne godine, mora i oluje. Surovo vreme je kažnjavalo i nosilo sve pred sobom.Težak je bio teret i odgovornost na njemu. Tu su ratovi, bitke, podizanja i padovi. Trajalo je.
Ali tu su i uspesi i slavlja, velike izvojevane pobede. Tu je i sreća.
Da bila je uvek tu, oko njega, iznad njega.
Sreća je pevala oko našeg Sveta i širila se njegovim smehom i glasom. Lebdela je ta pozitivnost iznad njega, negde iznad ramena, nosio je sa lakoćom, sa osmehom i sjajom u oku.
Bila je uvek sa njim, i kad je Svetu bilo teško, donosio velike odluke za sebe i sve oko sebe. Bio je čvrstog stava, pun dostojanstva i vedra duha.
Teško je njegov život opisati u kratkim crtama, nemoguće je to. Mnogo strana treba kucati, a ostaće uvek više toga nedorečenog.
Svetislav M. Lazarević, rodjen je u Zaselju, Požega 14.V 1928. Pored Učiteljske škole u Beogradu, završio je i Filozofski fakultet u Skoplju.
Bio je saradnik dnevnih listova „Prosveta“ i „Borba“, saradnik „Radio -Beograda“ kao i „Dečjih novina“ G.Milanovac
Pisao je, govorio, učio, podučavao, savetovao…
Mnogo medalja, diploma i zahvalnica.
Na stotine toga još, ali je uvek bio profesor srpskog jezika, od toga nije odustajao i kao takav je dočekao penziju.
Ne moze to stati sve u Svetovu kuću, ali mogu uspomene u njegovu dušu , dušu starog radio-amatera i profesora.
Njegovi učenici najbolje znaju kakav je to bio učitelj, pedagog i profesor. Kakav prijatelj i savetnik, jednostavno učitelj života.
Svetu još uvek dobro služi pamćenje i drži se kočoperno ,često se priseća dogodovština iz mladosti. Može vas zasmejati do suza, ali može i rasplakati, zavisi šta će izvući iz davnih uspomena.
Možemo slobodno reći da je Sveto živa enciklopedija.
Pre nekoliko dana su njegovi stari drugari stigli u posetu ,upravo starom Sveti, najstarijem živom radio-amateru ,došli na rakiju iz Zaječara, Paraćina i Despotovca – Miki, Petko i Žika.
Radio-amateri i svi članovi OTC kluba, kluba starih profesionalaca i znalaca, sa mnogo godina staža i iskustva. Kako bi u narodu rekli „Iskusni vuci“.
Pregurali su mnogo toga oni zajedno, uvek na vezi i zadatku.
Nisu sada zapostavili svog starog prijatelja i druga , nisu ga prepustili svojim godinama i zaboravu.
Došli su u posetu, doneli poklone i naravno popravili Svetovu radio- stanicu koja se iznenada pokvarila i ostavila svog vlasnika samog i utihnulog. Star je i to uredjaj, ne koliko Sveto, ali dobri stari uredjaj za koga je mnogo vezan je zatajio i zanemeo.
Bila je potrebna intervencija iskusnog radio-amatera i majstora od zanata – Mikija iz Zaječara. Završeno sve u danu.
Sredjen je uredjaj Svetu. Moći će godinama još (a daće Bog da poživi) jezditi talasima i širiti dobre vibracije.
Družiće se Sveta (YT1LS) sa mikrofonom daleko izvan granica naše Srbije. Velike domete i veze ostvarivaće kao i do sada na „KT talasima“.
To je taj „veliki“ Sveta, još malo pa vek sa nama, samo da ga zdravlje posluži kao dosad i da nam poživi , jer ima Sveta mnogo toga još neispričanog. Tek ćemo pisati mi o našem Sveti.
Na zdravlje mu naše pisanje i da ga supruga Cana dobro pazi, želimo mu dobre propagacije, RA pozdrav 73.
Autorski tekst: Mrcajevci info – Yu4IVE
Foto: Yu3E
Čestitke deda Sveti.
Može li šah klub da u Čačku da bude na uočljivoj lokaciji (kao nekada), kako bi privukao najmađe da ne krenu put kladionica? Kao što devojčice vide balerine u domu kulture, požele da to budu i one i eto rezultata kojim se ovaj grad diči.
Ziv bio jos dugo dugo godina !