Prethodni članak
Nije me strah
Budan sam. Iznad toplog radijatora je otvoren prozor. Noć se nadvlači sa jutrom. Prošlo je četiri. Ulazi sestra Biljana i pita što sam budan.
– Pričao sam sa Terezom.
– Kojom?
– Terezom iz Konavala – rekoh.
Dodaje mi toplomer, merim 35,6.
– Sad spavaj! – kaže sestra Biljana. Gasi svetlo i odlazi.
Juče su mi uzeli bris iz nosa i grla. Šalju ga za Kraljevo. Ako bude negativan i kad ga ponove, otpištaju me kući. Onda ću da pozovem Lepu iz Miločaja da podelimo po tablić. Ima onda da se popenjemo na bolničke stepenice i otpevamo Od bolnice dva putića vode na dve strane.
Ona starim putem za Kraljevo. Ja u Čačak. Ja ću onim pored kafane Car Lazar, pa malo da usporim pored Proleća, Doma kulture i kafane Takovo. Pored crkve i Gimnazije pa do Moravica kafane. Dva kruga oko kružnog toka pa u Ljubićsku i onda desno kod table. Slećem u moje gnezdo. Penjem se uz stepenice i kao Pavaroti bez orkestra pevam.
Al je lep ovaj svet ovde Čačak kao cvet……
Autor: Slobodan Čvorović, privremeni gost (još dan-dva, možda tri) Infektivnog odeljenja čačanske Opšte bolnice
_____________________________________________________________
Bio kod nas,nema pomoći, corona je mala beba, za slučaje ovog reda.
Hahahaha, sve mi jasno, ali nije ovaj portal što ovo objavljuje.
Bravo Čvorak, živ bio, samo napred!!!!
Zaista ne vidim čemu ovakvi komentari. Čovek je napisao kratku crticu iz svojih bolničkih dana, dokazao da je vedrog duha uprkos oboljenju, uneo dozu „pozitive“ među gomilu članaka o krađi, marifetlucima, međusobnim prepucavanjima političkih protivnika, a vi ga vređate. Pa čak i da vam je obojici nešto nažao učinio ovo definitivno nije mesto za tako nešto. Zaista bedno!
Slobo,smanji dozivljaje da te ne prebace posle druge negative u zgradu preko puta.
Profesionalac ti oslobodio svoj krevet, pustili ga za vikend.