O Maroku je reč

U programu putovanja piše da  odmah posle doručka, naravno ko hoće, ide na celodnevni izlet na Ouzud vodopade, jedne od najviših u Africi, visoke 110 metara.

Vozimo se skoro tri sata i stižemo u berbersku kuću, gde treba da probamo domaći hleb sa maslinovim uljem i berberski viski, kako drugačije nazivaju marokanski čaj.

Strmom, rekao bih kozjom, stazom kroz maslinjake spuštamo se do vodopada. Pazeći da se ne polimimo, nismo uspeli da vidimo  berberske makaki majmune . Dve putnice su se izgubile, bilo je vriske, ali nisam hteo da se mešam. Htele su same da idu…pa neka…

Na jednoj pauzi cede mi sok od nekoliko pomorandži, što košta 1 euro, ali htedoše da mi zakinu na kusuru. Vožnja čamcima je 2 eura, kvašenje vodom je uračunato u cenu. Lep dogadjaj.

Mislim na vožnju kroz Ovčarsko – kablarsku klisuru….Posle vožnje trebalo je  popeti se gore, samo drugim putem. Grupa  seda da zajedno ruča, ali pošto nisam raspoložen  za zajedničko prepričavanje dogadjaja od pre dva tri sata, nastavljam sam.

U lepom restoranu,  slušajući lokalne muzičare, naručujem lepinju sa sirom i medom uz nekoliko parčića crvene slatke lubenice.

Zahvalan sam i Bogu i Alahu na divnom danu.

Mojim nogama, kada  me opet odvedu kući u Čačak, kupiću najlepše cipele, a sve stare izglancaću i  čuvaću,  zaslužile su.

Slobodan Čvorović

______________________________________