Odgovor
Petak jutro. Moja generacija je jutros šetala gradom. Nekada se u četiri ujutru vraćalo kući, a sada, u to vreme, ide se u šetnju i kupovinu sve do sedam.
Sačekao sam da sunce ogreje i seo među cveće u mom dvorištu. Društvo mi prave komšijske mačke. Dok se okrećem prema suncu, ljubičice mi ostaju iza leđa. Krajem oka ih vidim kao da se izviruju, lepe, mirišljave. Kod kapije zvone zumbuli. Popio sam čaj i sve prepisane lekove. Mirno dišem dok razgovaram sa pticama iz žute krošnje.
Telefon zvoni, vidim zove Stojan…. Stojan Marković, vlasnik Ozon-a.
Čudi me što me zove… on se meni nikada ne javlja. Ja njegovoj redakciji pošaljem nekad nešto NAPISANO, pa on taj tekst ili objavi ili ne objavi.
Javljam se, čujem da se nada da sam dobro, a onda i saznajem razlog njegovog poziva. Navodno, zvali su njega neki i rekli mu da prestane da objavljuje tekstove onog Čvorka kleptomana.
I dalje sam začuđen: on nikada nikoga ne sluša i uglavnom sve radi po svom. Kada sam zaključio da je na kraju izlaganja problema, pitao sam ga:
– I šta bi ti sad?
– Pa da napišeš zašto si uzimao peškire po hotelima, vidiš da ljude to inetresuje – rekao je.
Razmišljam da li sam dužan da dajem objašnjenja i odgovore na pljuvanje i provokacije skrivenih čitalaca njegovog portala. Stojanov otac Tiodor i moj otac Radomir su trgovali nekad i družili se, pa mislim da nije lepo da se sada njihovi sinovi zbog nečega ljute i prepiru. Stojan me ne plaća za to što pišem, a to nisam ni tražio.
Možda bih davno otišao kod konkurencije, ali Ozon Press nema konkurenciju.
Pristajem da nešto napišem do podne. Opet mislim pa šta ako posle bude nastavio i tražio još neka objašnjenja.
Recimo, zašto nisam JAT-u platio povratne karte do Moskve, Londona i Kaira, zašto KLM-u nisam platio kartu do Amsterdama ili AIR Fransu dva leta za Pariz.
Zašto mi je Turska avio kompanija darivala karte za Istanbul, Dubaji,Oman i Bali.
Ne bi bila to intimna pitanja i ako ima mesta divljenju i zavisti.
Godine 1977. kao najbolji konobar u Čikagu bio sam i u hotelu Hilton. A to najbolji mislim da sam imao bakšiš kao tri konobara zajedno. Nisam ja samo servirao i odnosio hranu gostima. Ja sam sa njima razgovarao, pa je nekada izgledalo kao da večeramo ili ručamo zajedno.
Pisao sam već o tome kako sam jednog radnog konobarskog dana čuo da je jednoj starijoj gospođi rodjendan, pa da sam tada otišao u baštu i nabrao cveće iz bašte tog luksuznog restorana Jo Jos.
I sad kao da čujem krik oduševljena. Za uzvrat, dobio sam bakšiš, slobodan dan i zahvalno pismo kompanije uz poziv da opet kada iz Jugoslavije dođem u Ameriku radim kod njih. Imao sam tada 23 godine.
Lanci Hilton hotela počeli su da se odmotavaju baš iz Čikaga.
Čudio sam se kada sam u hotelskoj pepeljari video i poruku “Ponesi me”. Slobodno uzmeš pepeljaru i tako je, sa sve natpisom “Hilton”, nosiš kući ili u kancelariju. Tadašnja američka reklamna mašinerija je zaključila da je to najjeftiniji i najefikasniji vid reklame.
O tome sam pisao u mom diplomskom radu na EKONOMSKOM FAKULTETU u Beogradu.
Idući na studijska putovanja sa agencijom, od svakog hotela dobijali smo uvek, ali uvek, pune kese njihove zahvalnosti što smo ih posetili, sa nadom da ćemo ubuduće prodavati sobe baš njihovog hotela. Ponekad u Turskoj, Tunisu, Egiptu obilazili smo i po više od pet hotela dnevno …pa koliko je kesa bilo onda.
Stojane, onaj osmodnevni boravak u hotelu ELA QUALITY RESORT Turska/Belek … nisam im platio ni DINARA ni EURA, a da jesam koštao bi dve hiljade eura za osam dana (7 noćenja) sa svim uslugama.
To je razlog zašto sam slobodan da uzmem nešto samo sa NATPISOM. Uostalom, da ih nisam uzimao ne bi bilo ni ovog mog marketinškog predavanja preko tvog portala.
Ostaje mi da vidim samo da li ćeš da objaviš ovo.
Autor: Slobodan Čvorović
______________________________________________________________________
U svim najboljim hotelima je prećutno dozvoljeno da se ponese po neki suvenir (peškir, piksla…), jer im je to zaista najjeftinija reklama. A to što je možda neko komentarisao, to su oni pravi lopovi, koji su nas sve ojadili, pa se nemoj Čvorak brinuti, ti si legenda našeg grada, a uvek će biti zluradih ljudi koji samo sebi mogu da napakoste. Piši opet, razgališ nas u ovo turobno vreme!
Preteko te Jakovljevic za fotelju TOCa, a bolji si od nji
Naviko nas covek da negde nesto uzme za uspomenu, citaj ukrade. Pa sad posto im smestaj u hotelu dobacuje do Canja i Mataruske banje; ne znaju za tu precutnu praksu sveckih hotela. Te zato hvala g-dinu Cvorku na pojasnjenju.
Šteta što čovek sa ovoliko znanja o marketingu i turizmu ne dobije neku funkciju promotera našeg kraja.
ma ekspert opste prakse ko i mozgonja
a i jedan i drugi „karijere“ poceli ko konobari
ima u ovom gradu ludi koji se zaista ozbiljno bave marketingom, ali ne rade domace trziste, upravo zbog „poznavalaca i eksperata’ kojih se nakotilo na sve strane
Najbolja fela eksperata su tzv. komentar ili internet eksperti. Sakriveni iza anonimnosti koju pruža internet dele savete u vezi sa svim, počevši od zamene guma na autu, završno sa cepanjem atomskog jezgra aktinoida.
Pa i ti se Kratki potpisa nadimkom. Kad vec kritikujes skrivene, sto ne potpisa imenom i prezimenom, moz i jmbg da dodas?
Ipak, sa drugim delom se slazem, anonimnost mnogima daje za pravo i da tvrde da se razumeju i u ono o cemu pojma nemaju.
Ne bacajte bisere pred svinje, zato Čvorak, nije trebalo ni da se opravdavaš ni da objašnjavaš marketinške fore praznoglavcima.
xxxxxx xxxxxx popeo si nam se na onu stvar. Dosta više !!!
Volis da ukrades i pod stare dane pa se još i hvalis.
Dal ti procita sta je covek napiso il samo pljujes po difoltu?
Cvorak, samo nastavite da pisete. Ljudi su navikli da citaju samo politicka saopstenja pa nemaju sluha za nesto malo lepse. A sto se tice uzimanja suvenira iz hotela, u Americi se podrazumeva da ce gost uzeti peskir ili sapun. Peskiri su potrosna roba kao i toalet papir. Pa i Djokovic sa svakog turnira ima i peskir!
Celi taj podugački članak, pun suvišnih reči, napisao je jedino zbog toga da bi u njemu istaknuo samoga sebe. Bilo je lako pročitati između redaka: ‘Pogledajte me dobro, eto što sam ja doživljavao u tim trenucima. Zar vam je važno to more, oluja, stene razbijeni brod? Pa ja sam vam sve to potanko opisao svojim ,,snažnim ,, perom …
Najveći hvalisavci su uvek najveće kukavice…
Koga ti ovde komentarišeš precednika ili autota teksta, Razjasni čoveče.
Dragi Čvorak, kako vidim kritikuju te ili oni koji te ne zanju ili oni koji su i previše cinički nastrojeni.
Pošto ga poznajem dugi niz godina odgovorno mogu da kažem da je malo ljudi u Čačku, a možda i Srbiji, koji mogu da mu pariraju sa brojem predjenih kilometara po zemaljskoj kugli.
Čvorak je jedan veliki avanturista koji nije želeo da mu život nameće praavila …disao ga je i diše ga punim plućima….Sa druge strane nema milione, kamione i avione…..i zato svima koji napišu bilo kakav negaditav komentar savetujem im dve stvari:
1.Pogledaju svoj život i kako kaže biblija….“A zasto vidis trun u oku brata svog,a brvna u svom oku ne osecas.“
2.Kad vidiš naslov i čvorkov tekst …jednostavno idi dalje ne moj čitati…..naravno ako uspeš ;
Ovi tekstovi su zapravo odlični i donose svima korist. Čvorak voli da piše i voli pažnju, ozonpress želi da bude što više čitan, ovi tekstovi se puno čitaju i komentarišu, bilo pozitivno ili negativno, nebitno je. Bitno je da se čita i komentariše, narod obožava da čita komentare, tako da ovo svima donosi zabavu i razonodu. To što su sada možda negativniji komentari nego inače, normalno je, pošto se narod uzdržavao dok je Čvorak bio bolestan i bilo im je žao, a sad kad je ozdravio, drago im je da mogu da se vrate polemisanju kao nekada. To što malo „bockaju“ Čvorka, zapravo ga izazivaju da im odgovori i da piše što više, kako bi ovi mogli opet da komentarišu i tako u krug, očekujući svakog dana novi tekst… Ti što traže da ozonpress prestane da objavljuje Čvorkove tekstove, zapravo ih najviše čitaju i komentarišu, nemam ništa protiv, jer volim da čitam komentare, kao i svi vi.
Kako je teško biti hvalisavac! Mudraci ga preziru, budale mu se dive, gotovani žive od njaga, a on sam rob vlastitog hvaljenja.
Cemu zluradi komentari? Tekst nije napisao neko ko do ,,juce“ nije presao dalje od Beograda. Gospodin ima bogatu biografiju i lepo je sto je podelio sa nama.
Cvorak, pusti oe botove i nastavi da pises. Nista oni ne znaju ni o cemu osim o sendvicima sa podrigusom…i eventulano sa prokislim majonezom. To im je vrhunac.
Ti si pravi covek ovog grada a svi ostali su pridoslice.