Prethodni članak
Olgine četiri punjene paprike
Olga je bila prijateljica moje majke. Često je dolazila kod nas, majka je retko kad išla kod nje. Posle svake Olgine posete opet su se čule telefonom i pričale. Majka je govorila da je ona njoj kao još jedna sestra.
Moja majka Dragojla je umrla pre pet godina, a ja se sa Olgom ponekad čujem. Ona se sad vratila sa dalekog puta, čuvala je bebu svog unuka u Emiratima.
Kažem joj onako slučajno, da mi se jedu punjene paprike i sutradan me zvala da dođem da ih uzmem. Otišao sam biciklom, stavio ih u frižider i sad razmišljam šta da radim sa četiri punjene paprike. Ne mogu sve omah da ih pojedem, da li da pojedem dve, a dve da ostavim u zamrzivaču ili frižideru?
Mogao bih da napravim večeru sa četiri paprike i četiri paradajza iz gajbe koji sam juče dobio iz Milićevaca. Mislim da postavim one slavske tanjire, kristalne čaše, imam i one vezene salvete. Mogao bih i sveće da zapalim, a cveće ne moram da stavljam na sto.
Kupiću i četiri vrste sira i četiri vrste hleba i onda ću da pozovem moje tri drugarice iz detinjstva. Mada, znam da će pronaći neke razloge zašto ne mogu da dođu. Čuću verovatno nemaštovite razloge za nedolazak kao kada sam dobio maline, ili kada sam ih zvao na lubenicu i treći put na dinju.
Sad mislim šta ću sa paprikama punjenim koje se smrzavaju u frižideru. Ništa mi nije teško, ni da postavim, ni sve da spremim, ali znam sebe, ljutiću se ako otkažu.
Ostaviću paprike još malo same na gornjoj polici frižidera. A večeras ću se lepo obući, sve lepo poređati i još ću slušati radio, onaj koji godinama ne isključujem, čak i kada na put idem. On me jedini prati kad odlazim i čeka kada se vratim.
Slobodan Čvorović
______________________________________________
Vala koliko je naporan, cinican i pun neke cudne i lose energije, ne cudi me sto te zene nalaze izgovore da ne dodju.
Ali on nikako da skapira da treba samo malo da se opusti, jer stare „fore“ komercijalista vise odavno ne prolaze.
Podaj paprike Milunu Mozgonji. On je uvek gladan.
A evo meni recimo ovaj njegov tekst nekako legao.
Uvek me je smarao i stvarno kao zmija žabu davio sa onim njegovim putopisnim crticama, koje mi nikako ne leže.
Ovaj tekstić mu je nekako setan i blažen. Koliko god godina da imaš, kad se setiš majke (a suština je da ga gosdpođa Olga i njene paprike podsećaju na pokojnu majku), to normalnog čoveka mora da gane.
Punu kantu od Jupola ti spremamo punjeni paprika, da ti doniramo da imaš da poneseš kad putuješ po belome svetu,da se ne trošiš tamo.A pošto uvek spavaš na po tri sedišta ,napunićemo ti i jednu manju,da imaš za pod glavu. A evo baš sad gledamo u tvoi kalendar,kaće Kupusijada.Mada tebi možda više odgovara Mud(r)ijada.
Kakav vrhunski tekst,bukvalno izuva,slepi progledaše,bolesni ozdraviše! Bravo Čvorak,opismenjuj !