Opet Egipat

Kada sam pre nekoliko godina bio u Litvaniji, u njenom glavnom gradu Viljnusu, nije bilo reči o iznajmljivanju aviona za  prevoznika iz Srbije. U četvrtak je trebalo iz Beograda  da idem za Hurgadu,  ali za mene nije bilo mesta.

Avion je poleteo sa tri sata zakašnjenja, a posle sat vremena zbog kvara vratio se na surčinski aerodrom. U nedelju opet kašnjenje tri sata… Tražim sendviče iako nisam član ni jedne stranke i jedem uz čuđenje ostalih putnika. Avion je prepun, kao da cela Srbija ide da produži leto.

Mladi veseli, svi sa telefonima, devojke nalakiranih noktiju, neke i tetovirane. Na aerodromu, sa Jelenom sa bedema jedemo za Afriku ponete „Dessert“ kolače. Sa Kalendarom, nekim prospektima Čačka i čipsom  se rastajemo i zbog komšiluka se slikamo. Ona ode za Južnoafričku Republiku, a ja ostajem da čekam let za Egipat.

Posle ponoći slećemo u zagrejanu Hurgadu, na 30 stepeni Celizijusa. Plaća se viza 25$, posle čega slede vožnja do hotela,  male formalnosti na recepciji i lepa soba sa pogledom na vrt. Hotel sa pet zvezdica, mada  izgleda i da ih baš i nije toliko zaslužio.

Televizor i erkondišn rade, ništa ne raspakujem, jer ovde je četiri sata jedan sat više nego u Čačku. Razmišljam o doručku,  ali i o tome da prvog dana kupim one lekove za stomak…

Neću da čekam i da se junačim i štedim na leku koji košta 2$. Jelena se javlja iz Istanbula i kaže da je zakasnila na let za Johanesburg. Doručkujem i tražim drugu sobu.  Dobijam vilu sa dve terase.

Kupam se u velikim bazenima, kažu da je temperatura vazduha  prešla 35 stepeni. Razmišljam o troškovima  sledećih dana, u kojima se turistima nude izleti po cenama od oko 70 ili 80 eura. Ne štedim, već sam to sve na ranijim turama sa kolegama iz turizma video. Ipak…

Egipat je kolevka civilizacije, a Hurgada od malog ribarskog mesta od pre 45 godina svetsko letovalište ali  zimalište.

Kupam se nasmejan u Crvenom moru…

Ali znam Čačak i Morava me čekaju…

Slobodan Čvorović

___________________________________________________________________