Ostajte ovde

Nema političara u Srbiji, onog na vlasti ili opozicionog, koji u svom govoru neće pomenuti problem odlaska mladih iz Srbije. Uz sve probleme koji su nas pritisnuli u ova smutna vremena, broj onih koji su otišli i onih koji planiraju da odu jeste činjenica koja zabrinjava.

Osim demagogije i pesničkog patriotizma „Ostajte ovde, Sunce tuđeg neba neće vas grejati kao ovo ovde“, šta država Srbija i Grad Čačak mogu ponuditi našim mladim sugrađanima da ostanu u Čačku ili da se po završetku školovanja, ako su na studijama bili van Čačka, vrate u svoj grad.

Pretpostavljamo da pravi odgovor na ovo pitanje najbolje može dati neko ko je kao mlad čovek odlučio upravo to, da ostane u svom gradu, pa smo za sagovornika izabrali Stefana Ćebića. Stefan je dete Čačka, ali je deo svog života proveo u Nemačkoj. Zna kako je kod nas, a video je i kako je živeti u jednoj razvijenoj evropskoj državi. Svakako nije neko bez iskustva i bez hrabrosti i odlučnosti da nešto uradi sa svojim životom.

* Srednju školu i fakultet si završio u Čačku i odlučio da ostaneš u Čačku?

– Završio sam Tehničku školu i FTN, a jedno vreme dok sam studirao bio sam u Nemačkoj. Život tamo ima nekih prednosti, ali sam shvatio da je posao za koji sam se opredelio bolje raditi ovde nego tamo. I ispostavilo se da sam bio u pravu.

Stefan je vlasnik firme Croonus Tehnologes koja se bavi izradom softvera i Web prezentacija  kao i ostalih usluga u oblasti web dizajna, marketinga i tehničke podrške. Naravno i svega ostalog što spada u domen IT sektora.

Kaže da skoro niko iz njegove generacije sa fakulteta nije otišao u inostranstvo, ali i da je njihovo zanimanje specifično i zbog toga što je isplativije živeti u Srbiji.

– IT sektor je takav da nam je dao perspektivu da se brzo zaposlimo, neko u dobru firmu, a neko da osnuje svoju firmu. Naš motiv je da je bolje da radimo ovde za inostranstvo nego u inostranstvu i da pare zarađene iz inostranstva trošimo ovde. Radi se o tome da je zarada ista, a da je život napolju puno skuplji.

* Dobro to je razuman motiv, a šta kad razmišljaš o porodici i kvalitetu života u smislu: kako rešiti stambeno pitanje, kvalitet školstva, zdravstva, kulturni i sportski sadržaji …?

– Verujem da je bolje stvarati porodicu ovde, među svojima. Da deca znaju maternji jezik, da imaju pored roditelja i babu i dedu pored sebe da se sa njima igraju i uz njih rastu. Sve ostalo što ste pomenuli je kod nas trenutno u lošoj situaciji i daje lošu perspektivu, ali to je valjda i motiv da svi više radimo na tome da nam u državi i u našem gradu bude bolje. Nije ni tako jednostavno, ni jeftino otići negde napolje, ni u Evropu, ni u Ameriku. Treba se tamo i snaći, nismo svi vični brzom snalaženju i adaptiranju. Jedno su priče, a drugo je realan život.

* Da li grad Čačak čini sve što treba da motiviše mlade da ostanu i šta treba da još da uradi?

– Dve godine radim samostalno i čini mi se da grad i država treba puno toga da učine da svakome ko pokreće svoj posao olakša početak. Kako otvorite firmu tako vas zaspu porezi, takse, stalno vam traže neku dodatnu dokumentaciju za svaku sitnicu. I mladi i stariji koji su ostali bez posla, možda bi svoju egzistenciju i pokušali da reše samozapošljavanjem, da počnu neki svoj posao, ali se plaše ogromnih obaveza koje vam se nameću od samog početka. Bilo bi dobro da početnici u poslu imaju neke olakšice. recimo u Rumuniji kad pokrenete firmu imate dve godine grejs period za poreze, da se vidi da li vam ide posao, da li možete da platite sve dažbine od posla koji ste pokrenuli.

* Država daje veliki novac stranim investitorima po svakom novozaposlenom licu, a evo i Grad Čačak najavljuje da će graditi novu industrijsku zonu za inostranog poslodavca u kojoj će poslodavac besplatno dobiti potpuno infrastrukturno opremljenu parcelu. Kako ti kao domaći poslodavac gledaš na to da država i grad pomažu inostranog, a ne domaćeg investitora?

– Evo mi smo sad konkurisali za subvenciju za zapošljavanje i moram reći da je to zaista malo novca za IT sektor. Sa tom subvencijom ne možete da opremite radno mesto programeru koga zapošljavate. U Čačku ima dosta IT firmi koje bi mogle da zaposle sve koji su osposobljeni za rad u IT sektoru, ali verovatno lepše zvuči kad neko kaže dovodimo investitora koji će da zaposli hiljadu ljudi, nego kad se kaže da će IT sektor zaposliti 150-200 ljudi.

Država daje 10.000 evra inostranom poslodavcu za otvaranje jednog radnog mesta za polukvalifikovanu radnu snagu ili za rad na prostim radnim operacijama, a subvencija koju nudi domaćem poslodavcu za otvaranje novog radnog mesta za visoko obrazovanog programera, kroz čiji radni učinak će država ubirati znatno veća poreske prihode, je 150.000 dinara ili nešto malo više od 1.200 evra. Pri tome za stranog investitora nema ograničenja u broju novozaposlenih pa će država da odreši kesu i za 1.000 subvencija po 10.000 evra, dok domaći poslodavac teško može da dobije subvencij za više od 2-3 novozaposlena.

– Moram da priznam da ja ne razumem takvu politiku. Mi smo počeli od nule, niko nam nije pomogao. Krenuli smo naoružani svojim znanjem i još uvek smo u kritičnom periodu. Još uvek traje borba za opstanak, jer se IT tržište u Srbiji razvija brzo. Lično se programiranjem bavim još od osnovne škole, tako sam i izabrao šta ću da studiram i još u ranoj mladosti znao sam čime ću se u životu baviti. Nisam imao nameru da otvaram svoju firmu i u početku sam radio za jednu inostranu, ali sam brzo shvatio da mogu više i bolje od onoga što je bio moj doprinos poslovanju te firme. I tako sam krenuo u samostalni biznis.

* Najmlađi si član uprave Udruženja preduzetnika Unija 2000. Šta je bio motiv da se učlanite u udruženje i da se te angažuješ u upravi?

– Mislim da je udruživanje privrednika i preduzetnika korisna stvar, da jedni drugima možemo da pomognemo da bolje poslujemo. Lično očekujem da od starijih članova dobijem korisne savete za poslovanje, a naš doprinos sagledavam u unošenju svežine u rad udruženja i da svojim iskustvom i znanjem unesemo IT tehnologiju u rad udruženja i članica koje su zainteresovane. Verujem u perspektivu Unije, jedino mislim da nedostaje malo više angažovanja svih članica, a ne samo pojedinih.    

_________________________________________________