Ova godina najtoplija otkada se meri temperatura

Ova godina najverovatnije će biti najtoplija otkada se meri temperatura. Prosečna temperatura površine Zemlje mogla bi da pređe simboličan prag zagrevanja od jednog stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru (1880–1899), navedeno je u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Kako je saopštila organizacija Ujedinjenih nacija, sa sedištem u Ženevi, prema dosadašnjim tendencijama u 2015. godini, može se pretpostaviti da će ova godina „najverovatnije biti najtoplija” otkako su merenja počela, 1880. godine, prenela je Beta. SMO je navela da će prosečna temperatura na površini Zemlje nesumnjivo preći „simboličan i značajan prag” zagrevanja od jednog stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru.

Podaci organizacije za prvih deset meseci ove godine, zaključno sa oktobrom, ukazuju da će temperature iznad kopna i mora biti najviše otkad se sprovode merenja, nakon što su 2014. godine već postigla novi rekord, izvestila je agencija AFP, a preneo Tanjug.

U izveštaju SMO, objavljenom manje od nedelju dana pre početka međunarodne konferencije o klimi u Parizu, precizirano je da period od 2011. do 2015. predstavlja najtopliji petogodišnji period ikad registrovan, sa mnogobrojnim ekstremnim meteorološkim fenomenima, posebno toplotnim talasima podstaknutim klimatskim promenama.

„Stanje svetske klime u 2015. biće posebno iz više razloga”, rekao je generalni sekretar SMO Mišel Žaro i dodao da je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte dostigla novi maksimum, a temperatura površine mora nivo koji nikad nije bio zabeležen otkad je počelo praćenje i da će bez sumnje zagrevanje preći jedan stepen.

„Tužne vesti za našu planetu”, naveo je Žaro.

„Moguće je ograničiti emisije gasova s efektom staklene bašte koji su uzročnici klimatskih promena. Imamo potrebno znanje i sredstva da delujemo. Mi imamo izbor, koji buduće generacije neće imati”, upozorio je Žaro.

On je dodao da pored štetnih gasova na zagrevanje deluje i atmosfersko-okeanski fenomen El Ninjo. On je ove godine izuzetno jak, još dobija na intenzitetu, utiče na klimu u mnogim delovima sveta i nastaviće da greje planetu i naredne godine.

U izveštaju se pominju ekstremne vremenske prilike, od toplotnih talasa u Pakistanu i Indiji, kada su temperature prešle 45 stepeni Celzijusa, do rekordno jakog uragana Patriša u Meksiku, velikih kiša i poplava na jugu SAD, u Meksiku, Boliviji, Malaviju, Zimbabveu i Mozambiku i suše na zapadu SAD, u centralnoj Evropi, Rusiji i jugoistočnoj Aziji.

SMO obično krajem godine objavljuje zaključke o rastu temperature, ali su sada objavljeni preliminarni rezultati kako bi o tome bili informisani pregovarači na dvanaestodnevnom samitu UN u Parizu posvećenom klimi. U francuskoj prestonici 30. novembra okupiće se više od 145 svetskih lidera na konferencije, čiji je cilj da se postigne dogovor o ograničenju globalnog zagrevanja na dva stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije.