Pčele došle i ostale kod Maletkovića

Da je pčelarstvo najstarija grana poljoprivrede svedoči i priča pčelara Stojana Maletkovića iz Rakove, čija se porodica bavi pčelarstvom poslednjih 130 godina.

Po sačuvanim podacima Maletkovići su u Rakovu došli iz sela Vapa iz sjeničkog kraja u prvoj polovini 18. veka, a počeli su da pčelare pre prvog organizovanog pčelarenja u našem kraju, tačnije 1885. godine. A sve je počelo dolaskom jednog roja pčela u bure za rakiju, priča Stojan Maletković, koje je potom njegov deda Vladimir prebacio u vrškaru, drevnu košnicu.  Od tada su Maletkovići u pčelarstvu.

-Moj deda je počeo da pčelari kada je bio najrazvijeniji voćar. Ali jedne godine nije imao pune sudove, neka burad su bila prazna i pčele su se naselile u bure. Kada je to video, on ih je prihvatio i počeo da razvija košnice. To mu je išlo toliko od ruke, da je noću radio na pravljenju vrškara kako bi smestio sve pčele.  Imao je ukupno oko 60 košnica. Ovde ima Maletkovića u četiri kuće i svi su bili pčelari. Ljubav je došla božijom voljom a posle je to postalo posao, priča Stojan, koji je zakoračio u devetu deceniju života.

Pčelarstvo se kod Maletkovića razvijalo sve do 1912. godine, odnosno do početka rata, kada su sve muške glave iz porodice otišle na Solunski front. Tada su brigu o pčelama preuzele žene koje su očuvale pčele do 1918. godine.

-Kada su se vratili iz rata 1918. godine pčelarstvo je nastavilo da se razvija u našoj porodici ali i u celom selu. Imali smo podružnicu pri Čačku koju je vodio Milisav Maletković, priseća se Stojan, inače krojač po zanimanju.

Kako kaže, razlog zašto su pčele ostale u Maletkovićima je i to što se nikada nisu delile u nasledstvu, već ih je dobijala muška glava koja je najviše brinula o njima.

-Košnice se nikada ne dele u nasledstvo. Braća su se delila ali su pčele ostajale kod jednog koji je najviše vodio računa o o njima. Postoji narodno verovanje da je baksuzno deliti pčele jer pčela neće da se deli. Ona se sama deli kada nađe razlog za to, poručuje Stojan Maletković,  koji danas ima 35 košnica, o kojima će brigu nastaviti da vodi njegov zet i kome je poručio da sve mogu da prodaju ali da košnice čuvaju.

On je pozvao komšije ali i sve Čačane da izaberu pčelarstvo, bilo kao posao ili hobi, jer kako kaže, pčela ne traži mnogo rada.

– Pčeli treba prići u avgustu i maju uglavnom. Sve ostalo je sporedno. Svako ko može treba da ima bar po 5-6 košnica. Ko god reši da pčelari neka donese košnicu dobiće jedan, dva ili tri roja i sve ću pomoći. Kako ja tako i ostali pčelari. Nema pakosnih pčelara, poručuje Maletković.

Pčele bolesnije

Avgust je mesec koji je ključan za održavanje pčelinjaka. Kako kaže Stojan, avgust je Nova godina za pčelarstvo.

– Ako nisi pripremio pčele u avgustu ne može se ništa očekivati. Sada treba ocediti med i tretirati od bolesti. Kad zahladni treba ih razmestiti i napraviti red i prebaciti gde treba, savetuje Maletković.

Kako nam je rekao,  ranije nije trebalo koristiti mnogo lekova za pčele, dok danas ima mnogo bolesti.

Autor: Ljiljana Stojanović, TV Telemark