Plastični otpad je resurs, od ortopedskih pomagala do čistije sredine

U akciji „Čep za hendikep“ do sada je prikupljeno više od 700 tona čepova, čime je obezbeđeno 130 pomagala za osobe sa invaliditetom. Moglo bi da se sakupi mnogo više, jer i dalje najveći deo plastike koja bi mogla da se prikupi i reciklira završava na deponijama i u prirodi. Na ortopedska pomagala čeka još dece.

Dunja iz Čačka dobila je ortopedski tricikl zahvaljujući čepovima koje su sakupili vredni i humani ljudi. U Udruženju „Čep za hendikep“ kažu da se povećava količina prikupljenih čepova, ali zbog niske cene plastike mogu da kupe manje ortopedskih pomagala.

„Pre korone smo tu imali oko 25 pomagala godišnje, sad se to svelo jedva na sedam pomagala i to uz pomoć donacija, kompanija. Pa, kada se prikupi neka sredstva, kupimo prema prioritetima, naravno ona pomagala koja su neophodna. Ali, ove poslednje dve godine, sebi pomažemo da opstanemo“, požalio se osnivač humanitarnog udruženja „Čep za hendikep“ Zoran Martinov.

Čepovi, kutije, poklopci

Pored čepova od flašica, prikupljaju se i kutije i poklopci od tvrde plastike od prehrambenih i kozmetičkih proizvoda.

„Najlakše je objasniti tako što sve što vide da je plastično, bukvalno samo plastični čep, nema potrebe da se razmišlja – ubaciti u naše predviđene kutije. Naši volonteri to sortiraju“, poručuje Martinov.

Plastika je izuzetno koristan i jeftin materijal, ima veoma široku upotrebu, ali je važno koja vrsta plastike se koristi, da li je reciklabilna i šta radimo sa otpadom.

„Infrastruktura mora da postoji – odvojeni kontejneri, odvojeno sakupljanje. Onda edukacija. Vi morate da naučite građane kako se odvaja otpad, ne samo da ih naučite nego i da ih motivišete da to rade. Treće su postrojenja za reciklažu, fabrike za reciklažu. Četvrto, ono što je najbitnije, to je sertifikacija i standardizacija samog procesa reciklaže“, objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS.

Srbija godišnje gubi 100 miliona evra

Godišnje se u Srbiji baci oko 100.000 tona ambalažnog otpada. Prošle godine sakupljeno je 53.000 tona, a od toga je reciklirano 43.000 tona. Ostalo je završilo na deponijama i u životnoj sredini.

„To je ono što predstavlja problem kod nas jer nema dovoljno reciklabilne plastike, pa je uvozimo. Ta reciklabilna plastika je skuplja od originala. Nemamo je dovoljno zato što nemamo primarnu i sekundarnu infrastrukturu“, naglašava Stevanović.

Procenjuje se da Srbija godišnje gubi više od 100 miliona evra jer se ne reciklira dovoljno otpada.