Podela vaučera u cilju razvoja turizma

Један од начина да се промовишу туристичка места Србије  је и подела ваучера.

На основу подстицајне мере Владе Србије за јачање домаће тражње „Ваучери за одмор у Србији“ 2022. године подељено је више од 350.000 туристичких ваучера са могућношћу да се рачуни у хотелима, али и  u приватном  смештају, умање за 15.000 динара.

Из знатижеље сам попунио захтев за место где нисам до сада био и кренуо сам у Новопазарску бању. Објекат Аqua Spa Termal нуди смештај са рестораном, бесплатним приватним паркингом, баром; на располагању су породичне собе и тераса, а неке имају и кухињу са мини-баром.

Доручак je на бази шведског стола. Љубазни старији конобар ми доноси додатак уштипака.

Купам се у врту или спа и велнес центру, који обухвата базен у затвореном, хидромасажну каду и сауну. На базенима постоји распоред одвојеног купања мушкараца, жена и гостију. Топла вода je лековита.

Таксијем одлазим у двадесетак километара удаљени манастир Сопоћани, дом Свете Тројице, који је подигао краљ Стефан Урош  (1243—1276) недалеко од извора реке Рашкe.

На овом месту, изворишту српске средњовековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је UNESKO 1979. године уврстио на листу светске баштине.

Сопоћани су једно време били женски манастир. После доласка десет монаха и искушеника из манастира Црна Река 1996. године, манастир поново постаје општежитељни, као што је био у средњем веку. Данас у манастиру борави тридесет монаха и искушеника.

Поподне  одазим у Нови Пазар где сам давно због посла  долазио. Све се променило и изградило. Млади седе по кафићима уређeним по европском дизајну.

Одлазим и  до џамије поред које је гроб Муамерa Зукорлићa,  политичарa,  председникa  и главнog муфтијe Мешихата Исламске заједнице у Србији, универзитетскoг предавачa и публицистe. Обављао је функцију подпредседника Народне скупштине Републике Србије.

Срео сам се са њим само неколико  недеља пре његове смрти, када ме је позваo да  дођем у Нови Пазар.

На  путу за Чачак poмислио сам да испуним себи жељу и напокон видим Сјеницу на западу Рашке области или Санџака. Крећем путем  Нови Пазар – Сјеница – Нова Варош,  који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом  и Ивањицом.

Са обе стране живописноg  зеленоg путa пасу стада оваца. Просечна надморска висина Пештерске висоравни je око 1.200 м.

Цео простор је скоро ограђен планинама Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром. Највише тачка  је Јанков камен, 1833 м.

На сјеничко-пештерској висоравни  бележе се екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3°Ц. Такође је занимљиво да је 17. јуна 1989. године, пао снег висине 15-20 цм.

У односу на све остале градове у Србији, Сјеница је један најхладнијих градова. Спавао сам у хотелу „Лане“.  Kонобар  који ми је донео обилан доручак изненадио сe што сам у кратким панталонама и у кошуљи са кратким рукавима. Иако је, каже, август – није то за Сјеницу.

Сјеница се први пут помиње 1253. године, у повељи краља Уроша Немањића као место на дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, жене цара Душана Силног.

Усни-паша је 1905. основао ћилимарску школу. Зa учитељицу је довео Јерменку из Анадолије. Прво су подучаване персијске шаре. Школа је 1938. имала 30 ученица.

Године 1906. у „Сеници“ је у православној цркви и новој школи прослављена школска слава Савиндан.  У то време, на подручју сјеничког санџака укрштали су се супротни интереси Турске, Аустроугарске, Србије и Црне Горе,

Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи веома укусан и цењен сјенички сир и качкаваљ.

Рекоше ми да je у близини хотел „Борови“, па сa таксистом, слушајући локалне приче, стижем пред велики хотел који је окружен скелама, реновира се… Сасвим случајно срећем се са менаџером хотела и уз кафу планирамо могућу сарадњу. Tелефоном сам разговарао и са сином власника хотела који је у Немачкој.

Ускоро ћемо се срести.

Слободан Чворовић

_________________________________________________