Predsednički posni parizer

Izbori samo što nisu, pa je red da počne kampanja. Čim američka ambasada odobri termin predsednik će nas obavestiti da je odlučio da udovolji zahtevima opozicije da mu izađu na megdan – pa kom obojci, a kom opanci.

A da se u međuvremenu ne dangubi i da narod ima čime da se zabavlja i oko čega da se raspravlja eto najave pojeftinjenja potrošačke korpe i podele malo parica za decu i penzionere.

U svom vrlo popularnom nastupu, tek da nas odmori od smornih tema besplodnih pregovora sa Kurtijem i tako toga, predsednik je odlučio da najavi značajna pojeftinjenja hrane.  A onda se mediji i narod dokopali parizera pa naljutili predsednika i on najavio za danas doručak u kome najviše uživa, onaj tradicionalni naprednjački – sendvič od parizera.

Da ne bude posle da predsednik samo priča i laže, pardon maže, jutros je ono što je najavio i ostvario. Mada nije baš lično išao da kupi sve što se na stolu našlo. Ali glavni sastojak je bio tu – pileći parizer od 259,99 dinara.

Sad su se tu našla neka zakerala da prigovore da je danas dan kada pravoslavna Srbija posti i kakv je to post sa parizerom, majonezom i jogurtom, kakav to primer prvi među svim pravoslavnim Srbima, onaj što se o svim važnim državničkim pitanjima savetuje sa Patrijarhom i Sinodom SPC, daje ostalima.

Jadnici ni ne znaju da u parizeru koji je predsednik sa ministrima jutros jeo nema ni grama pilećeg  ili bilo kakvog drugog mesa. Zato valjda i jeste toliko jeftin. Zato i jeste hrana za sirotinju raju.

Mada opet, ima i onih zlobnih koji primećuju da i hrana za pse u Srbiji košta skoro isto kao parizer koji preporučuje predsednik, samo što u kobajama za džukce ima 95% kombinacije piletine i zečetine.

Ima i onih zlobnih koji su se prisetili da su nedavno predsednik, premijerka i ministar Mali imali zajedničku klopu na lokaciji Beograd na vodi, pa su sad primetili da na meniju tada nije bilo omiljenog parizera.

Eto to su srpska posla, svemu se nađe neka zamerka.

Samo stvar postaje malo ozbiljnija kad se prisetimo fotografija sa stranačke slave naprednjaka, na kojoj uvek bude puna trpeza, kao što i priliči onima koji vladaju. Samo kako u Čačku, tako i po drugim gradovima nije primećeno da je ikada omiljeni pileći parizer bio na slavskom meniju.

Čudom su se čudili neki širom sveta, koji nas baš i ne vole nešto naročito, kako tako mali narod (misli se na broj stanovnika a ne na značaj koji imamo među svim nebeskim narodima na svetu) ima tako uspešne vrhunske sportiste da živi ne možemo da ostanemo od pobeda, zlatnih, srebrnih i ostalih medalja.

Pa kome nije jasno, evo odgovora o kakvom dopingu je reč.

Ima doduše, onih koji kažu da se predsednik možda jeftino hrani, ali kad je vino u pitanju samo nebo je granica.

Kad je predsednik pokrenuo priču o parizeru poludele su društvene mreže od burnih komentara i reakcija, manje ili više duhovitih, ali ako ništa drugo makar više nećemo slušati ono „Vučiću pederu“ i realizatori direktnih TV prenosa na RTS-u neće morati da brinu da li će takvo glasno skandiranje publike da uleti u prenos.

Nije na predsedniku da nam samo priča koliko nam je dobro danas kad smo ekonomski tigar na Balkanu i kad imamo najveći rast BDP-a u Evropi. Na njemu je da nam dočara i budućnost, a evo kako bi ona mogla da izgleda ako budemo jeli parizer koji je pojeftinio i ako budemo koristili šampon za kosu koji je takođe deo predsednikove potrošačke korpe.

Na kraju kad se pomešaju karte kakav špil dobijamo ili kad se pomešaju ton i slika.

_________________________________________________________________