Prethodni članak
Prispao
Синоћ сам се касно уморан са пута вратио у хладну кућу.
Укључио грејање скинуо јакну и ципеле и прилегао на кауч. Онако у све оделу пробудио се око пола пет. Схватим да ни ово јутро баш нигде не журим, наставим да спавам…
Одморан и лепо изгужван се умивам и силазим у моју летњу отворену кухињу. Укључујем велику али спору ринглу. У исто време кувам чај, кафу и јаја. Забављам се тразећи шоље … Плава из Грчке за јутрошњи чај од шумских плодова …. и неки ситни лекови које пијем а ни сам не знам зашто.
Размишљам колико ли кошта квадрат ове моје отворене кујне мерене не у еурима него у радостима.
Закувавам Ц кафу и бирам кесицу шећера понету из неког хотела да ме и овде под мојим тремом сећа. И сада слободно остављам на сред рингле црвену шерпицу са јајима од кокошке која је трчала по Пријевору.
Двориште би требало да се коси али га нека … велико и има посла али нека … Е шта би неко да има овако непокошено двориште. Руже кресане, а ја већ гладан.
Синоћ сам враћајући се кући у Мрчајевцима добио лепињу са кајмаком и пршутом и сада јој се радујем.
Боже, имали те где да видиш како уживам….
Слободан Чворовић
________________________________________________________
Sta je bre ovo??????
E ekstra baš. Što da kosiš avliju u novembru? El ubajatila lepinja?
Боље је умети него имати, а ти умеш, па направиш да имаш. Наздравље ти било!