Prethodni članak
Proslave razvoda – nova moda u Norveškoj
Kada mladi ljudi „stanu na ludi kamen”, pesimisti i cinici kažu da su tim činom stupanja u bračnu vezu, zapravo samo udarili kamen temeljac budućeg razvoda.
U Norveškoj se više od 40 odsto brakova završi razvodom. Statistika beleži da je tokom 2014. venčano 22.900 parova, a da se, po sistemu – bolje mi da rasturimo brak pre nego što on rasturi nas – razvelo 9.600 bračnih parova. Razilaze se i parovi koji su živeli u vanbračnim zajednicama (zovu ih „samboeri”) i koji su potpuno ravnopravni pred zakonom, kao i regularno venčani supružnici. Među nevenčanim parovima koji su živeli u ugovornoj zajednici, tokom 2014. razišlo se njih oko 10.800. Ipak, poznavaoci prilika kažu da se trend razvoda i razlaza stabilizuje, da je za oko 200 manje razvedenih brakova u odnosu na prethodne godine, kao i da se za oko 100 smanjio broj rastavljanja parova koji su živeli u vanbračnoj zajednici.
U Norveškoj je 2014. sklopljeno 269 istopolnih brakova ili vanbračnih zajednica: 106 između dvojice muškaraca, a znatno više – 163 braka sklopljeno je između dve žene.
Nedelja rastavljenih
Virus bračnih lomova, razlaza, ne mimoilazi ni brakove iz redova LGBT populacije. Razvode se i zvanično venčani istopolni bračni drugovi (njih 78), kao i parovi koji žive u vanbračnoj istopolnoj zajednici (razišlo se 50 parova).
Razaranje bračnih zajednica ozbiljan su socijalni fenomen u Norveškoj. Svake godine, više od 30.000 dece preživi roditeljski razlaz. Svakog dana više od 80 dece dobija poruku od roditelja da su prinuđeni da se razdvoje. Za neke je to olakšanje, za mnoge brodolom. Zato svake godine u martu, norveška državna televizija (NRK) organizuje „nedelju razvoda”. U „danima rastavljenih” prave se posebne emisije, dokumentarni programi, tribine, rasprave o tome kako je najbolje pripremiti, naoružati decu da se što lakše suoče sa razlazom njihovih roditelja.
Neverstvo, novac, rutina u ljubavnom životu – glavni su izvori konflikta u (van)bračnim zajednicama koji dovode do razvoda i razlaza, kažu bračni stručnjaci i savetnici. Redosled nije bitan. Novac je uzrok sloma bračne zajednice samo u dva slučaja – kada ga nema dovoljno i kada ga ima previše. Crv sumnje, sebičnosti, zavisti počinje da razdire brakove ne samo u siromaštvu, nego i onda kada krene odmeravanje visine zarada, debljine novčanika ili „plastike”, odnosno bankovnih kartica. Što više kartica među supružnicima, tu đavo razlaza češće kuca na vrata.
Psiholog Peder Kjos upozorava da i seksualni život igra ogromnu ulogu u uništavanju bračnih veza. Tu se najteže nalazi kompromis, tvrdi Kjos, sve ide glatko u početku, a onda prelazi u rutinu, bez uzbuđenja, strasti, čime dolazi do razočaranja, produbljuje se jaz između očekivanog i priuštenog. Neverstvo i prevara prvi su vesnici da zajednički život teče bez emocija, da se jedan od partnera dosađuje.
Upravo razveden
Odne Saverud, osrednji muzičar iz Stavangera, nije bio zadovoljan svojom jednoipogodišnjom bračnom vezom u Oslu. Poštuje tradiciju i običaje da se veliki događaji i prekretnice u životima ljudi obeleže, proslave bilo da je reč o svadbama, sahranama, rođenjima, krštenjima. No, Saverud ide korak dalje, prati ono što u Norveškoj postaje hit, ulazi u modu: odlučio je da se vrati u rodni grad na zapadu zemlje i proslavi razvod.
„Upravo razveden” stajao je natpis na njegovom domu kao dobrodošlica za ugledne zvanice, među kojima i Saverudova buduća supruga. Društvo, gotovo u istom sastavu, familija i prijatelji, kao i pre godinu i po dana kada je Saverud uplivao u bračnu luku i priredio svadbeno veselje. Sad, istina skromnom veselju, osim ića i pića, slavljenik je poslužio specijalnu, trospratnu čokoladnu tortu, podeljenu, raspolućenu, rastavljenu u dva dela, simbolišući rastavu. Kako i priliči „antisvadbenoj” ceremoniji, torta je bila ukrašena i začinjena slomljenim srcima, jagodama, malinama i najukusnijim „šlagom” – pisanom potvrdom o razvodu. U posebnom kutku ovog srećnog doma gde je treštala muzika, padale čestitke, gde se nazdravljalo odluci mladog Saveruda da kaže sudbonosno „ne” i siđe sa ludog kamena, nalazio se sto ne za poklone od zvanica već sa poklonima od minule svadbe, venčanja. Skoro sve što je dobio pre godinu i po dana od gostiju na venčanju, Saverud je izložio na stolu i ponudio zvanicama da uzmu natrag. Ako se neko slučajno oseća da je prevaren, izneveren, mogao je da povuče svadbene poklone.
Srećno razvedeni bivši supružnik, privremeni samac, obogatio je ceremoniju razvoda posebnim govorom, održan je i kratak ritual gde je zvanično i svečano proglašeno da je slavljenik srećno razveden.
Socijalni antropolog Turgair Kolshus smatra da organizovanje zabava povodom razvoda „nisu glupa ideja, ali takvi rituali najbolje je da sadrže neku vrstu otrežnjenja, priznanja da eto, nije išlo, ali da je budućnost pred nama”.
Slavljenje razvoda nije specifično samo za Norvešku. U Japanu, parovima koji to žele, nudi se posebna ceremonija razvoda. U crkvama u Danskoj neguje se poseban ritual u kome se svečano obeležava prestanak zajedničkog života supružnika. Bračni partneri imaju priliku da razgovaraju u crkvi, a na kraju dobiju i oproštajno pismo. Slične proslave bračnih brodoloma, stvorile su posebna radna mesta agentima i agencijama u Engleskoj i SAD u formi takozvanih planera, priređivača razvoda.
A Srbija? Zasigurno postoje sporadični slučajevi slavlja silazaka sa ludog kamena. Znajući naš mentalitet, razvodi bi bili podjednako bučni i veseli kao i ceremonije venčanja. Morao bi i Goran Bregović da se prilagodi novim trendovima, proširi muzički repertoar, a naziv benda prekrsti u Orkestar za svadbe, sahrane i razvode.
