Prethodni članak
Raj na zemlji
Пише: Слободан ЧворовићБудим се рано, пре шест. Гледам кроз прозор крај размакнуте завесе. Видим небо и некада птице што стоје на жицама од бандере, па се преврнем још који пут у кревету и онда полако, колико моје године дозвољавјау, скачем из кревета.
Појачавам радио који и ноћу свира, стављам чај и бирам из које ћу шоље јутрос да га пијем. Одлазим под туш док се присећам одакле сам донео шољу. Потраје то размишљање, јер траје и купање ових скоро сто кила. Шампон за купање истискујем из малих хотелских бочица.
Жмурећи опет сам на далеким путовањима, само сада нигде не журим, и нико ме нигде не чека, ….. Радујем се новом јутру, али без погледа у огледало.
Волим да са шољом сиђем у двориште. Оно је некада покошено, а некада није. Велика зелена ограда тражи баштована, а ја то нисам, мада знам да би многи волели да имају толику дугачку ограду. Руже цветају и вену, хортензије заузеле своје место.
Јабука зрела непрскана опада. Смештам се у столицу под тремом и уз чај попијем и два лека за притисак из оне обележене кутијице за лекове.
Гледам телефон, да ли ме је неко звао или послао поруку. Имао сам три фиксне телефонске линије. Сада имам само једну и на њу ме понекада позове једино Радован Маринковић, да види докле сам стигао са КАЛЕНДАРОМ.
Испод трема седим и пратим погледом пролазнике што журе на посао.
Читам вести.
Чекам да се Димитрије и Јован пробуде и да заједно доручкујемо, не иду у вртић.
Мајка им пече кифле, које и ја волим. Исте је правила и Драгојла, а Бојана је од ње научила.
Само, мени мајка није давала да их ја месим и растежем као што Бојана дозвољава њима двојици.
Јован воли да једе кувана јаја и да одваја беланце од жуманцета. Од парчића беланцета прави бркове и имитира деду. Димитрије пита „Ђеде, јеси ли и ти гладан?“, и предлаже да заједно доручкујемо.
Тражим им да ми дају њихове кифле, а они ми нуде. Мени је слађе је из њиховог тањира. Пијемо заједно чоколадно млеко.
Више их и не питам када ће у Чачак, попричам мало са Бојаном и питам шта спрема за ручак. Чућемо се тада и да опет једемо заједно преко интернета. Остављам онда телефон да самује.
Понекад, сит свега шетам по дворишту. Негде је било објављено питање: „Где је рај на земљи ?“
Ја сам одговорио: „ МОЈЕ ДВОРИШТЕ“.
А само, када помислим да ће можада ове две куће, ово двориште да ми посвађају децу……
__________________________________________________________________
Divan tekst, sa toliko opisnih prideva… Ne znam da li je lepsi uvod, razrada ili zakljucak…
Mogli bi malo da upletete i Nikoletinu Bursaca, siguran sam da bi bilo zanimljivo. Nadam se da ce Vase tekstove citati buduce generacije u lektiri…
Divan,životni,i emotivan tekst!
Ali život tako kreira,najvažnije je zdravlje i sreća dece i potomaka.Mi smo tu da pomognemo i svoju nostalgiju i setu ostavimo samo nama.
rastuzis me jer se svi prepoznajemo u tvom tekstu..
Ne unosi loš nemir u raj!
Mika Antić ti kaže: „…Široko žvaći vazduh!“
Razmišljaj …..najlepše dvorište u Čačku a najlepše je zato što nije uvek pod konac svaka travka!
Svim negovanovićevim ortacima što su završavali svoja posla za vremena njegove vlasti i sa njim pili kafe želim prijatno i situirano šetanje po dvorištu ….punom cveća ….kao i odlazak na daleke destinacije.Ima i onih koji se zbog istog tog negovanovića nalaze u groblju ….ali dobro ima valjda nekog boga.
Ne potpisujte se sa „Branko Ćopić“, nemate Vi te duše ni duha.
Ne znam da li sam u pravu kada opažam ironičnost komentara „Branka Ćopića“…
Njoj mesta nema. Priča o tvom dvorištu je priča o detinjstvu nekad i sad (naše majke su sve ozbiljno shvatale, pa u pravljenju kiflica nije bilo mesta za naše male nespretne ruke, a rasuto brašno koje bi sigurno ostalo da su nam dozvolile da mesimo testo bilo je važnije od sitne dečje radosti), kroz nju provejava sećanje na mesta koja su nam preko noći postala nedostupna, (ali svaka nevolja za neko vreme). I opisni pridevi i uvod i razrada i zaključak nam kažu da sreću čine stvari male i naša dvorišta- i ona sa ružama i ona u nama.
Profesorka, Daro… matori je prolupao pa pise koje kakve gluposti svaka dva, tri dana… Ali nije to toliko zabrinjavajuce, koliko je to sto Ozon to objavljuje. Ja sam ovakve sastave pisao u drugom osnovne. A naravno, neka su deca, unuci i on sam, zivi i zdravi sto godina…
Branko , a gde ti je krsteno ime.KEFCES NEGDE IZ NEKE RUPE A VEROVATNO NI STRUJU JOS NISI PLATIO…Tekstovi Cvorovica su vrlo citljivi i steta je sto ih nema svakog dana.Mogao bi da redakciji dostavis tvoje sastave od treceg osnovne …..mozda i objave.
Nisam znao da ce to jednog dana moci, pa nisam sacuvao. A bili bi kvalitetniji, sto posto.
BRANKO napisi sada ajde….i slobodno napis svoje ime , zasto ga se stidis…pa ti si sada veliki a pusti …. matori je prolupao pa pise koje kakve gluposti svaka dva, tri dana… ajde …ti to mozes ajde ..OCE ONI DA OBJAVE ALI DA LI CE DA TI PLATE KAO MATOROM..stvar je dogovora …a xxxxxxxx nije jeftin…
Neka gospodin samo leti na kraju i da odleti …jer je poruka više jadnici i bednici u Srbiji vi*dte kako uživam i koliko para imam ….dok je većina stanovništva zavijena u kredite,brige,tugu ….ovo nije klasa već duhovna beda