Ruska borilačka veština Sistema

Autor: Danijela Koturović

Ruska borilačka veština „SISTEMA“ je borilačka veština, odnosno sistem borenja, koji vodi poreklo iz starih ruskih veština borenja i odbrane. Ove tradicionalne veštine, kombinovane sa najsavremenijim naučnim saznanjima iz oblasti biomehanike, psihologije, anatomije, psihičke energije, kao i jedinstvenim tehnikama kondicioniranja i obuke ruskih specijalnih jedinica, čine veštinu poznatu kao RUSKI SISTEM.

Ruski sistem je potpuni skup koncepata i komponenti treninga koji unapređuju nečiji život. U ovom slučaju, sticanje veštine je način da se poboljša funkcionisanje kako fizioloških, tako i psihičkih, psihofizičkih i duhovnih sposobnosti. Ključni princip sistema nije uništenje. Cilj je obezbediti da trening i stav (ponašanje) ne učine štetu po telo ili psihu, kako vas samih tako i vašeg partnera. Sistem je osmišljen da stvori, izgradi i ojača vaše telo, vašu psihu, vašu porodicu i vašu zemlju… Tako nam svoju priču započinje g-din Dragan Marković, bivši pripadnik elitnih snaga Vojske Jugoslavije, nekadašnji pripadnik francuske vojske elitnih snaga Legije stranaca, a trenutna profesija ovog aktivnog Srbina je profesionalni telohranitelj. Takodje je i fondator ekstremne uli;ne borbe, instruktor Sistema, a kako i sam navodi ,osnivač je i poznatog kluba “ Vučiji Čopor“ u Parizu. U daljem razgovoru sa ovim veoma ambicioznim čovekom, saznaćemo nešto više o ovoj ruskoj borilačkoj veštini.

Samoodbrana

Od kada sam počeo da predajem ruski sistem, iznova i iznova dobijam pitanja vezana za dve teme, samoodbrana i samoodbrana za žene. To obično izgleda ovako: Da li je ruski sistem najbolje rešenje za samoodbranu? Da li je Sistema najbolja za žensku samoodbranu? Da li je ruska borilačka veština najprimenjivija to jest najupotrebljivija od svih? Šta je to samoodbrana ? Odbrana noktima u slučaju napada… Svakodnevno smo svedoci da se ljudi upisuju na borilačke treninge da bi postali sposobniji da se samoodbrane. Samim tim, jedno od najčešćih pitanja koje ljudi postavljaju kada se priča o nekoj borilačkoj veštini je, da li je dobra za samoodbranu? Odgovor na to pitanje zavisi od više faktora. Prvi faktor je da li pitanje postavlja vojnik koji će sutra biti u ratu, policajac koji je svakodnevno na terenu, civil mlađi muškarac 185cm/85kg ili devojka koja se kasno uveče pustim krajem grada vraća sa posla? Hajde prvo da odgovorimo na pitanje „Šta je to samoodbrana“? Za neku uproštenu definiciju možemo uzeti ovo: „Samoodbrana (ili samo-odbrana) je čin odbrane sebe, svoje imovine ili drugoga od fizičkog ugrožavanja.“

Krivični zakon Republike Srbije kaže: „Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani. Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne. (Nužna odbrana, Član 19).“5)

Koren čitavog problema leži u strahu. Ovo čak i zakon prepoznaje, dozvoljavajući olakšavajuće okolnosti u stanju „prepasti“. Strah koji potencijalna žrtva napada ima od povređivanja, silovanja i moguće pogibije je očigledan. Međutim i kod napadača postoji strah. Agresija je derivat straha. To je stanje „jake razdraženosti“ koju pominje krivični zakon. Ovu tvrdnju svakako treba malo pojasniti. Zamislite situaciju gde kriminalac želi da otuđi zlatni lanac koji nosite oko vrata.Ako spavate, lopov će prići tiho, otkopčati lanac i odneti ga. Nema potrebe za nasiljem.

Ako ste alkoholisani ili bolesni, može da se pretvara da vam pomaže i da ga vešto ukrade. U krajnjem slučaju će da vas odgurne od sebe i udalji se. Ali ako hodate ulicom zdravi, pravi, verovatno će se agresivno baciti na vas da strgne,recimo lanac i pritom Vas skoro sigurno povrediti, Ili će vam agresivnim nastupom pretiti oružjem da sami predate ono do čega mu je stalo. Otkud kod napadača agresija u trećem slučaju? Iz straha da neće uspeti. Plaši se da ćete ga osujetiti, uhvatiti i predati policiji, povrediti ili čak i ubiti. Sa stanovišta psihoterapije agresija je stanje konstantne neuroze – konstantna potreba da se neko ponizi ili povredi. U pozadini ove potrebe može se nalaziti i stah od poniženja samog agresora (napadača).

Pretvoriti strah kod ugroženog u agresiju i onda raditi sa njom kao platformom za kontru (odbranu) jeste najbrže i najjednostavnije. To je neosporna činjenica. Da li je i najbolje, veliko je pitanje. Mislim da nije! Pogotovo ne za ljude koji treniraju za „svaki slučaj“. Ciljano ih programirati za agresivno ponašanje često znači pokretanje svih onih unutrašnjih mehanizama kao i kad su preplašeni, u organizmu se rekreira stres, a to može dalje da odvede u bolest. Ta metodologija je takođe poznata u Sistemi, u vojnoj upotrebi za ubrzanu obuku, kada je „daj šta daš“ samo da se povećaju šanse za preživljavanje. Nasilje rađa nasilje a odgovarati agresijom na agresiju vodi u spiralu konflikta. To ne znači odgovor na nasilje ne treba da bude adekvatan, moćan ili terminalan. Upravo suprotno. On samo kad god je to moguće ne treba da bude istovetan. Andrej Gruntovski, suštinu tradicionalne ruske borilačke veštine, opisao je sa par reči.

„U pružanju takvog otpora zlu, koji nije sam po sebi nasilje, borenje, samo po sebi, nikako ne protivureči hrišćanskoj zapovesti „okreni i drugi obraz“.

Po mom skromnom mišljenju, agresivnost kao pokretač je nepoželjna koliko i paralizujući strah. Ruski sistem se prema oboma odnosi na isti način. Sada već i neupućeni čitalac može naslutiti da postoji onoliko tipova samoodbrane koliko ima načina da se izazove strah kod žrtve. Prvenstveno mislim na fizičku i „psihičku“ samoodbranu. Fizička može biti naoružana ili goloruka, dok psihička podrazumeva nivo svesti, de-eskalaciju sukoba i bežanje. Ruski sistem kao rešenje za samoodbranu NAJVAŽNIJE: Sistema ne driluje ljude u razvijanje nekih nadprosečnih sposobnosti da bi se odbranili. Uči se kako da se spasete koristeći sposobosti koje već posedujete tako što ćete naučiti da radite sa strahom, procenjujete situaciju, prevaziđete šok, razvijete pokretljivost i slobodno se krećete, steknete osećaj za distancu i pravovremenost. Jednostavno je, KRETANJE JE ODBRANA. Ali ne bilo kakvo kretanje. Nervozno, besno, agresivno ili isprekidano kretanje koje odaje napetost će da isprovocira napad ili natera vašeg napadača da bude oprezan i samim tim opasniji. Prirodan pokret koji je fluidan i neupadljiv je pravo rešenje za krizne situacije. Ili kako kaže Vladimir Vasiljev: „Treba da ste sposobni da se borite onoliko dugo koliko možete da hodate.“, a Mihail Rjabko: „Dobar pokret donosi radost“.

Kako treniranje Sisteme pomaže čoveku da se ne samo oseća bezbednijim, već da bude pripremljen psihički i fizički? Na ovo pitanje,g -din Dragan opisuje kao:

Ako jedan sukob posmatramo celovito, on prolazi kroz tri faze: 1) razgovorna 2) aktivna 3) borba kao takva. Samoodbrana za žene: Obaranje i čupanje za kosu, žena u borbi istočnjačke borilačke veštine kao i većina modernih sistema, popularno zvanih combatives, skoro uvek tretiraju samo drugu i treću fazu. Pritom treba znati da je sinonim engleske reči za agresivnost aggresivity reč combativeness. I to nije slučajno, zato što u primeni za ratničke (vojne) svrhe, prve faze gotovo i nema. Kod (nas) civila ima, i pritom je vrlo izražena i značajna. U prvoj fazi agresor ističe svoje motive, pretnje posledicama i iako se fizički ništa ne dešava, psihički napad je već počeo i rezultat toga determiniše hoće li početi fizički obračun, žrtva se povinovati ili možda agresor odustati. Aktivna faza je prelaz sa razgovora na fizički obračun. Tokom borbe (faza 3) ishod će zavisiti od veštine, snage i psihološke čvrstine sukobljenih lica. Ovde posebno treba obratiti pažnju na to da u zavisnosti od dešavanja tokom borbe i krajnjeg ishoda može doći do brisanja razlike između žrtve i agresora i zakonskih posledica po napadnutog. Zato sam mišljenja da za civile, obične ljude, nije samo bitno da se odbrane, već i kako se brane. Još jedna stvar koju 99% borilačkih veština i sportova zanemaruje, je kako ljudi treniraju da se brane, u kom psihičkom i fizičkom stanju su, to jest kolikom stresu ih izlaže svakodnevni trening.

Da ne bude zabune, poređaću po prioritetu: 1. Osposobljavanje – Potreba da se uspešno odbrani 2. Nedestruktivnost treninga – Potreba da fizički i psihički stres ne razara organizam vežbača 3. Nužnost odbrane – Potreba da pred očima zakona ne postane agresor.

VAŽNO: Ovakav stav prema agresivnosti u ruskom sistemu ne znači da se ne radi oštro, punom brzinom i punom snagom. Poenta je da sa strahom može da se radi na bolji, zdraviji način. Da se ne pretvori u agresiju koja je štetna i za sebe i za drugoga – a da munjevita reakcija, snaga, razorni udarci i preciznost dolaze iz smirenja (odsustva straha), pravilnog disanja, dobre forme i slobodnog biomehanički ispravnog pokreta. Ne-agresivan rad nedovoljno upoznati ističu kao lošu stvar, ali to jednostavno nije tačno. Na realnosti napada se insistira pogotovo kada se rade situacioni treninzi i testiranje naučenog. Prosečno talentovana i fizički sposobna osoba može da se osposobi za samoodbranu u roku od tri meseca.

Opet, ovo ne mogu odgovorno da tvrdim pošto su tri meseca relativan pojam. Za tri meseca treniranja dva puta nedeljno u nekoj prosečnoj trening grupi, ležernim pristupom kakav obično ljudi imaju, u kontekstu „ulična primenjivosti“ čovek ne može da uradi mnogo. Tim ritmom tri meseca su dovoljna tek da se vežbač upozna i zaljubi u ovu jedinstvenu veštinu. Sa druge strane, tri meseca svakodnevnih treninga ruskog sistema, redovnih i privatnih časova, scenario treninga, gledanja i čitanja instrukcionih materijala, uz dopunske fizičke aktivnosti poput kondicioniranja, plivanja, razgibavanja i istezanja – garantovano će dovesti do napretka takvog čovek sam sebe ne može da prepozna pre i posle.

Takvim režimom Sistema sigurno postaje primenjiva za samoodbranu u roku od tri meseca. Ipak, trening podrazumeva još stvari pored samog fizičkog obračuna. Tu su psihološka priprema, odbrana od napada životinja, taktika telohranitelja i čitanje govora tela, razumevanje psihičkih napada i odbrana od njih, kao i učenje novih filozofskih pogleda i korištenja ruskog zdravstvenog sistema za oporavak i unapređenje zdravlja. Sve ovo zahteva više vremena, verovatno i čitav život. Na žalost, nema instant rezultata. Da navedem neke od osobina koji čine ruski sistem veštinom efikasnom za samoodbranu. Osnove se uče brzo jer je baziran na jednostavnim principima. Postaćete okretni i gipki, a vaša odbrana biće zasnovana na prirodnom pokretu. Samim tim, lakše ćete ostati nepovređeni. Naučićete da pravilno dišete i uklanjate napetost, zbog čega ćete se kretati brže i efekat udarca ili pada će biti mnogo manji – što je takođe važno za samoodbranu.

Sistema nije sport, nema pravila, uniformi, rituala, pojaseva, nema tehnika, kata i fiksnih stavova. Nema kompetitivnosti koja nabija stres zbog mogućeg neuspeha. Ne forsira se agresivan nastup, koji se preslikava na tenziju u muskulaturi, kardiovaskularnom sistemu i psihički pritisak. Nema ograničenja koliko ljudi učestvuje u borbi, ne ograničava uzraste, polove ili kilaže napadača i žrtvi. Nema određene distance odakle počinje borba i jasnih odredbi kada se završila kao u sportu, podrazumeva upotrebu oružja i u napadu i u odbrani – kako hladnog tako i vatrenog.

Naučićete da brzo osmislite i upotrebite priručno oružje, kao i da koristite ostale napadače i predmete kao prepreke i zaklon. U ruskom sistemu koji treniraju civili, glavni cilj borca je da protivnika onesposobi sa najmanje gubitaka po sebe ali i za napadača – onesposobi za dalje napade, a ne osakati i onesposobi za ceo život. Trenira se da efikasno delujete u bilo kojoj situaciji koja zahteva samoodbranu ili prevenciju agresije. Učeći Sistemu, polaznici postaju moćniji i kao borci, ali i kao osobe. Ovo znači da treba istinski da cenite zdravlje a pogotovo život, i svoj i tuđ.

I u borbi i u životu treba imati svest o drugima i razumevanje za iste. Kada je neophodno na protivnika se ide čvrsto i iz sve snage, ali nikada bezosećajno, surovo i nemarno. Na taj način Sistema donosi dobro svetu. Cilj našeg rada je da transformišemo zlo u dobro. Sistema ima puno pozitivnih efekata na mlade ljude u razvoju i decu, dok eliminiše potencijalno negativne poput sportskih povreda, opterećenja kičme i zglobova ili psihičkih pritisaka.

Zašto baš ruska borilačka veština „SISTEMA“? Zato što sistem, iako stara veština, može da na pravi način odgovori opasnostima u savremenim uslovima življenja jer je: -dinamična

Taktika je jednostavna, praktična. Ovakav način borbe nije bio sputan strogim pravilima i preciznim tehnikama što je ujedno i glavna osobina koja rusku veštinu borenja odvaja od drugih borilačkih disciplina. U ruskoj veštini borenja ne postoje stavovi, kate, oprema, nema nepotrebnih formalnosti, rituala, pa ni pojaseva. Elitne jedinice vojske i policije sadašnje Rusije, izučavaju ovu veštinu i njihova je zasluga što je ruska borilačka veština obogaćena novim tehnikama, odbrambenim taktikama, filozofijom, načinima preživljavanja. Svi segmenti čovekove ličnosti, fizički i psihički, iskorišćeni su u novom borbenom sistemu.

Tehnike su prilagođene velikom broju situacija, od složenih vojnih operacija do zaštite čuvenih ličnosti. Iako su ponekad treninzi naporni i surovi, ruski sistem je veština koja koristi silu dobra. On nas uči da se fokusiramo na dobru stranu naše ličnosti. Jednom kada ovladamo ovim stilom, shvatimo koliko je ljudsko telo nežno i koliko je lako povrediti čoveka. Počinjete da poštujete vlastite sposobnosti i njihovo mesto u svetu. Kada počnete istinski da poštujete ljudski život, trudite se da svakom tehnikom prouzrokujete što manje štete.

Na kraju g- din Dragan ima toliko ideja, a svoju završnu reč na sav svoj dosadašnji život, rad, trud i sve ono sto je prošao zaključuje na šaljiv način-Samo je nebo granica!

__________________________________________________________________-