Prethodni članak
Sarma sa pomorandžom
Sedim u nepokošenom dvorištu. Majstora Miloša čekam već tri dana da završi popravku ograde i da pokosi travu. Zovem ga, ali se ne javlja. Jutros, kada sam ga konačno dobio na telefon, kaže da je bio u zatvoru … prvo ga uhvatila policija dok je bacao smeće u kontejner preko puta kuće. Onda, u policijskoj stanici mu ispisali nalog da plati 50 hiljada dinara, ali su mu našli da ima kaznu od 3 hiljade dinara zbog nenošenja lične karte od, pa je ležao u zatvoru tri dana. Sad se hvali da je zatvorska hrana super …. odležaće za ovu kaznu od 50.000 zimus kada bude bez posla.
Na jednoj od kapija vidim, darovi stigli.
Uzimam kesu i u ruci osećam nešto toplo – Mikina proja. I ako još nije vreme ručka, postavljam sto. Uzimam iz ormana onaj lep duboki tanjir sa naslagane gomile što ih samo za slavu koristimo. Platnenim stolnjakom prekrivam samo pola stola, ostavljajući činiju sa voćem na drugoj polovini.
Pravim gozbu samom sebi:
Dve sarme sa pažnjom pretovaram u duboki beli tanjir sa srebrnim rubovima. Sarme su se malo razmakle i ja pogledah niz sto. Pomorandže stoje među jabukama. Ustajem, uzimam jednu pomorandžu i delim je na pola. Jednu polovinu sečem na kolutove, a drugu cedim po sarmama. Čude se i sarme, ali ih ukrašavam narandžstim kolutovima sa strane. Sa police dohvatih malo aleve paprike, i počnem da, tom crvenom bojom, povezujem belinu tanjira i boju pomoradže, da pravim balans. Smejem se i lomim još toplu proju.
Al se nekad na Sajmu dobro jelo …
Šta sam sve probao i jeo po svetu, pa šta fali ovoj kombinaciji: sarma sa pomorandžom.
Probao sa žablje batake na dočeku Nove godine u Riju, jeo neke čudne supe u Kini, morske skoljke u Najrobiju, gledao kako ljudi jedu ušećerene skakavce u Kambodži….
Nisam ljubitelj mesa i mogu bez njega.U bolnici sve sam jeo. I ako čujem od nekog da je bolnička hrana loša, otišao bih da vidim šta taj ima u svom frižideru. Tamo serviraju dijetalne porcije, dovoljne da utole glad, ali da terapije bolje deluje. Slatko sam pojeo iz male činije sve što su nam donosili.
Kad krenu da donose, ja obavezno pitam:
– Šta to ima …..?
– Kajgana! – dobijem odgovor.
Na to, moram da uputim i ono moderno pitanje:
– Jel od domaćih jaja?
– Jeeeste, sad od onih kokoški što protrčaše kroz bolničko dvorište – odbrusi sestrica, a ostali se smeju i čekaju.
Tražio sam da sa kuvaricama budem prijatelj na Facebook-u.
Autor: Slobodan Čvorović
____________________________________________________________
Dragi Cvorko , moram ti isprcam vic sa sarmama .
U jednom selu gajio jedan ciga svinje, kad jednog dana dođu ljudi u belom:
• Dobar dan!
• Dobar dan!
• Imate svinje?
• Imamo svinje!
• Jel’ hranite svinje?
• Hranimo svinje!
• Pa čime?
• Pa deca skupe đubre, otpatke sa ulice, ono, ovo, svinje super, zadovoljne, i tako…
• 5000 kazna!
• Što?
• Pa mi smo iz odeljenja za zaštitu životnja, a vi im dajete đubre, kako vas nije sramota?
I on plati. Posle nekog vremena dolaze ljudi u crvenom.
• Dobar dan!
• Dobar dan!
• Imate svinje?
• Imamo svinje!
• Jel’ hranite svinje?
• Hranimo svinje!
• Pa čime?
• Pa žena skuva sarmu, čokoladicu, ono, ovo, prvo jedu svinje pa onda mi, sve super, ok, svinje napreduju i tako to…
• 50.000 kazna!
• Što?
• Mi smo iz zaštite ljudi, oni nemaju šta da jedu, a vi im dajete čokoladice, kako vas nije sramota…
Plati on. Posle nekog vremena dolaze ljudi u crnom.
• Dobar dan!
• Dobar dan!
• Imate svinje?
• Imamo svinje!
• Jel’ hranite svinje?
• Hranimo svinje!
• Pa čime?
• Pa ja im dam po 100 dinara pa one idu da kupe šta hoće…
Kad su nas vodili za 8. Mart u Egipat , preko preduzeca u neki hotel Sheraton Sharm Hotel, Resort, u čuveno letovalište Šarm el Šeik, mi smo tamo probale njihovo jelo kobajagi nacionalno pa je to mesano Sarma i šejk . Videli zene , sta one znaju pa nam uvalili sto nije moglo da se proda : Sarmu sa šejkom .
Vidim siti ste vi svega ! Pravite splacine sebi,dok neki ljudi nemaju ni sarmu,a ni pomorandžu. Nemate nista pametnije da pisete. Po ovom tekstu ,nekako mi u misli dolazi ona reč „snobovi“. Aj zdravo !
INTERCEPTOR NEMOJ DA LUPETAŠ I DA KOMENTARIŠEŠ ONO ŠTO NE RAZUMEŠ. ČUJ SNOBOVI. PRŽI SEBI KAJGANU I ĆUTI.
Jaja su dobra ,a i kobasica je domaćinska !
Gde ima prirode koliko u moga seljaka? Taj jede, pije, radi, spava i ljubi tako jednostavno, i baš ga briga kakvim se tričarijama sve to bave po Riju NAJROBIJU I kINI
Moja slabost je uvek bila hrana, a zatim muškarci – tim redosledom.
Zovem se Zorka, imam 62 godine i živim u Jelickom zaseoku. Ođe u nas
nema muških ni za ljek, a kamoli za žemske potrebe. Usamljena
sam i ovim putem bi ćela da mi CVORAK , ako bi ćeo , da dodje pa da Turisticki živi
na mome ličnom ETNO imanju od 8 ektara šume, pašnjaka i oranica.
Posedujem ETNO kuću, stalu, ambar, svinjac i čeku za međede. Imadem
jošte stado ovaca i krava, motokultivator i volovsku zapregu I koke sto nose domaca jaja
Sta ce ti Cvorak, crna Zorka? Bolje ufati medjeda, on ce da te dobro iz…masira.
Ljubice alal ti vera vise vredi ovaj tvoj vic nego sva ova Slobova pustolovina.Nisam se ovako nasmejao mesec dana.Poz.