Prethodni članak
Sećanja na Jugoslaviju u Srbiji danas – prave činjenice i jugonostalgični sentimenti koje osećaju mladi
Posebna vrsta nostalgije – jugoslovenska nostalgija, prisutna je među jednim delom stanovništva zemalja nastalih raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i može biti objašnjena kao idealizovanje ekonomske, kulturne i bezbednosne situacije u tadašnjoj državi.
„Žal“ za mladošću i optimizam, kao i sećanja na bolji standard života, stvarnim ili idealizovanim, jugonostalgija uključuje manifestacije koje su uglavnom povezane sa SFRJ, kao i sa frakcijom posle smrti njenog doživotnog predsednika – maršala Josipa Broza Tita.
Nekoliko primera jugonostalgije su proslave Dana mladosti 25. maja, posete maršalovoj rodnoj kući u Kumrovcu ili Kući cveća, i osnivanje brojnih Instagram i Fejsbuk stranica posvećenih bivšoj državi. Primeri ovakve inicijative na društvenim mrežama jesu i promocije žurki pod nazivom Yugo wav i Jugoslovenka koje se održavaju u svim većim gradovima Srbije.
Značajan deo jugonostalgičnih sentimentalnosti je jugoslovenska pop i rok scena 1980-ih. Pojam se značajno proširio nakon odvajanja zemlje, početkom 1990. godine. Naziv i srodni naziv „Jugnostalgičar“ obično koriste pojedinci iz prethodne Jugoslavije na dva različita načina: kao pozitivan prikaz jednog načina života ili kao derogirajući, tačnije pogrdnu „etiketu“.
Uprkos činjenici da uključuje čežnju za monetarnom bezbednošću koju je predstavljao komunistički okvir, jugonostalgija takođe uključuje sežnu asocijaciju na: osećaj snage, multikulturalizma, i internacionalizma.
Kulturni okvir Jugonostalgije i utisci mladih
Pozitivne asocijacije, a da nisu političke, koje su prisutne kod mlađe populacije dolaze pre svega iz jugoslovneske kinematografije i muzičke scene. Parni valjak, Prljavo kazalište, EKV su samo neki od kultnih naziva jugoslovenske muzike, a od filmova Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, Ko to tamo peva su komedije koje se i danas gledaju.
– To govori kakav kult nosi jugoslovenska kinematografija – objašnjava Jelena Marković, apsolventkinja na katedri za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu i dodaje da su politički interesi duboko razorili jugoslovensko društvo.
– U medijima dominiraju nacionalistički sadržaji i govor mržnje na nacionalnoj osnovi. Mladima je danas potrebna takva država, gde bi postojala međukulturna tolerancija. Trebalo bi da budemo mnogo više u interakciji sa mladima iz susednih država, putem nekih radionica, radnih akcija, kulturnih razmena itd.
Iako posmatrajući ga kroz pozitivnu prizmu kulturnih zaostavština, s političke strane, mladi uočavaju i mane bivšeg društvenog sistema. Jugonostalgija je čist primer romantizovanja nekog prošlog vremena koje je bilo daleko od idealnog.
– Do romantizacije dolazi isključivo iz razloga zato što se starije generacije sećaju tog vremena i posmatraju ga ne očima odrasle osobe, već očima deteta koje su tada bili. Za njih je to bio jedan bezbrižan period iz razloga zato što su baš bili deca – prenoseći svoje utiske, Jovan Živković, diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu, govori kako je to vreme bilo daleko od idealnog.
Karakteriše ga kao vreme čistog autoritarizma i kolektivizma kada su ljudi težili da se poistovećuju jedni sa drugima i tražili način da se ušuškaju na jednom poslu i tu provedu celu svoju karijeru. Jovan misli da je to duhovno, jedan jako siromašan period koji je tek kasnije završio kada je kulturna revolucija prevalila u svetu, te se onda raznovrsnost ličnosti pojavila i kod nas.
– I nakon tog raspada onda dolazi, logično, do eksplozije svih tih potisnutih osećanja, pre svega – nacionalizma – zaključio je Jovan.
Politička stvarnost pod velom sentimenta
Ne umanjujući uticaj pop kulture koja je ostala kao nasleđe prošlih vremena, mladima ostaju i različita shvatanja i mišljenja o realnoj slici života njihovih roditelja, baka i deka. Ovi pozitivni stavovi nastoje da prikažu Jugoslaviju kao zemlju pre svega uglednu, sa međunarodnim ugledom, sa višenacionalnim sastavom i suživotom više narodnosti.
– Multietički karakter je obuhvatao više kultura i religija što je predstavljalo pravo bogatstvo. Za ljude koji su kao mladi živeli u to vreme, to su idilična sećanja – ističe diplomirana sociološkinja na Filozofskom fakultetu, Milica Živković.
Poredeći život blagostanja tada i život danas, oni ne pominju neke mane tog vremena kao što su sloboda govora i Goli otok. Sa udaljavanjem od tog života i životom u drugom poretku, nakon kriznih perioda, opadaju i pozitivni stavovi, a kod mnogih se javljaju i kritike.
– Mladi se dosta interesuju za Jugoslaviju, istražuju o tom vremenu iz razloga što u redovnom obrazovanju slabo uče o tome ili stalno dobijaju oprečna shvatanja tog vremena.
Kada se govori o Jugoslaviji, često se ona posmatra kroz vrstu podeljenosti između tamnice naroda ili države blagostanja i društvene sigurnosti. Jugoslavija je zanimljiva istorijska pojava. Nastala je država, koja je bila politički moćnija i nezavisnija od volje velikih sila, nego što je danas Srbija koja je na periferiji sveta. Jugoslovenstvo je bilo način borbe, koji je uspeo da pomeri državu sa te periferije.
– Kao sve velike države i ona je imala prednosti. Prednosti socijalizma su svakako bile velike: zdravstvo, obrazovanje, privreda, nauka, kultura, ukoliko se uporede sa državama naslednicama. Međutim, svaki period ima i mane, one su prisutne i u današnjici, pa se tako ne mogu poreknuti i mane koje je nosio socijalizam. Postojanje Golog otoka koji je ostavljao traume i posledice, strahove i ograničenja, ogrešenja o sudbine ljudi, sloboda govora, zatim bujanje nacionalizna koje je bilo neminovno, nekontrolisano ulaganje u privredu koje je donelo lomove i krize. Jugoslavija je predstavljala dinamičan sistem, koji je insistirao na promenama, činio iskorak u svemu, ali i dosta dogmatičan i represivan – ukazala je Milica stavljajući temu u stručniji okvir.
Sa druge strane, sociološkinja Nataša Mitrović smatra da romantizovanje vrednosti SFRJ nema nikakvog smisla i da bi trebalo imati informacije kako je nekada bilo kako bismo znali u kom smeru se kreće društvo.
– Preuveličavanje nekadašnje politike može zvučati kao ograničavanje pojedinca da ostvari svoje ciljeve, samim tim može biti dobar izgovor za odlaganje ili odustajanje od ciljeva. Starije generacije bi trebalo da imaju na umu da je politika deo naše stvarnosti i da ne određuje ničiju sudbinu. Pojedinci su previše oslonjeni na uticaj politike. Zaboravljamo da smo mi ti koji kreiraju društvo, indikretno i političku scenu. Tako je bilo u tadašnje vreme, tako je i danas.
Dodaje da nije primetila da mladi razmatraju ovu temu.
– Čini mi se da najviše razmišljaju o sadašnjosti. Trebalo bi da budu fleksibilni jer se u društvu generalno dešavaju velike promene.
Za mlade je bitno da budu spremni na procese, uporni, strpljivi i da ne povezuju svoj lični uspeh sa politikom.
Autorka teksta: Jelena Ilić
“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“
____________________________________________________________________
Faforizujete Jugoslaviju,nju je stborijo Kralj Aleksandar,sa mucenicima po raznim frontovima.
Kralj je na stetu Srba,Srpske junake pretvorijo u prosjake,a gubitnike unapredijo u cinove.
tito koje on!? Kukavica,narodcki kostapler,ne zna se poreklo!
Tacno se zna da je na ceru(slika)
pucao na Srbe.
Kralj Aleksandar je sahranjen bez obelezja(bez krsta).Srbozder tito
isto bez obelezja,bez zvezde.
Sa razlikom sto je tito izvodjac osvete prema Srbima,najmocnijem narodu na balkanu,minimiziro do te mere,da vecina zali za sopstvenim EZOKUTOROM.
Puni smo Srbije a Jugoslaviju je stvrio srBski kralj.kraj priče
,,Nostalgiju,, za komunistickom Jugoslavijom na razne nacine odrzava komunisticki ,srpski, lobi. Njihovi potomci decenijama materijalno i sa ogromnim beneficijama iskoriscenim od ,,narodne,, vlasti , treba da do kraja opravdaju svoje oceve i dedove . Sa njima kao komunistickim predstavnicima srba , izgubili smo sve sto su nam predci krvlju stekli. Njihovi potomci danas zive u otetim vilama Dedinja i Beograda.
Najjače mi je kad sirotinja kuka nad sudbinom buržujskih vila na Dedinju. Za 50 godina će ovako braniti i Kola, Beka i slične. Šou!
Da budem precizniji.
Posravlja se pitanje,dali mi koji se izjasnjavamo Srbi,uopste znamo
O svojim pretcima.
Ako uporidimo samo NEKOLIKO DECENIJA ZLATNO DOBA SRBIJE sa
nekoliko devenija SRBOZDERA TITA.
Bice jasno i srpskim autosovinistima da je titovo doba
bila debilana za Srpski narod.
EVO ISTORISKIH DOKAZA koliko je bio
zilav i najsposobniji narod na Balkanu i sire.
1903 ubijamo i bacamo kralja i kraljicu sa terase.
1906 samo posle tri godine Austrougarska,uvodi embargo Srbiji,
poznar kao CARINSKI RAT.
Cak nije nam bilo dozvoljeno da predjemo preko njihove teritorije.
Carinski rat je trajao do 1911.
Srpska vlada pod PAsicem uspeva da plasira Srpske proizvode u novim drzavama,i cak u EGIPAT.
ekonomiju je vodijo PACU,strasni rigorozni,ne podmitljiv ministar finasija.
Kada je promovisao surovi program javno je izjavijo,namera je da se mora uvecati porez za 40% narode
DANAS JE PDV 20%,POREZ NA IMOVINU,I
PIREZ NA POSAO.
ONO STO BI SVAKI POLITICAR DANAS U SRBIJI,AKO SRBIJI ZELI DOBRO,TREBA IMATI NA UMU KRAJ PREZETACIJE EKONOMSKOG PROGRAMA,
PACU NEMO NIKO DA SE NADA,NI DINARA ,VAN PREDVIDJENOG-PLANIRANOG BUDJETA NECE
DOBITI NI KRALJ,NI SVESTENICI,DOK SAM JA MINISTAR FINANSIJA.
Nikome nije palo na pamet ni kralju ni crkvi ni ostalim politickim oponetima,da se bave opstrukcijom zutom stampom.
Ono sto ce u svakoj glavi domacina kad se probudi,bilo na umu,na umu mu je bio PACU,jer ubrzo iplementacije poreza uveo je do tada nepoznatu uniformu poreznika,
naglasak je bio na izvrsiteljima.
DA DA Evropa nije tada bila rigorozna kao PACU.
Svaki PACUOV poreznik je morao da nosi,da bude vidljivo pistolj.
NA VELIKA VRATA IZVRSITELJA.
Ali tada je bio zakon,koga su
nauoruzani poreznici-izvrsitelji,
morali da se pridrzavaju,da poredica sa brojem dece i minimalnom povrsinom zemlje,poreznici -izvrsitelji nisu smeli da krice na prag.
SVE JE BILO DEFINISANO.
Zato danas ostalo u naslestvu kod starih da se dazbine moraju platiti na vreme,to je primetijo i presednik drzave,jer je nekoliko
puta cinjenicu ponavljao.
Aostrougarski embarko se zavrsava
1911.
SRBIJA NE MIRUJE,POSLE SAMO GODINU DANA SRBIJA PRVA NAPADA CAREVINU,
CAREVINU,CAREVINU TURSKU,Kumanovsku bitku.Salje 130 000 vojnika!!!!
Posle uspesne bitje koja se karakterisala kao BUKVALNO ceoni direktan udar dveju armija.
Srbija je znala ako tako ne udari,jerbTurska Vardarska armija u tom momentu mogla je da obezbedi samo 60000 vojnika.
Na poziv Bugara Srbija vec u msrtu 1913 na strano tlo salhe 47000 vojnika sa topovima 150 i 120 milimetara(stopedeset i dtodvadeset milimetara)Bugari 75 mimetara najveci kalibar.Jedrene su Nemci utvrdjivaki zajedno sa Turcima da bude neosvojivo.
Od 1903 ubistva krljevsko para,ebargo,apali Carevinu ratovali na tudjoj teritoriji uspesno Bugarskoj,a da ne govorimo za prvi svetski rat.
Kakv tito gologuzijo,on je non stop posle Cera,ratovao protiv Srba iz Beograda.
Srbi pravili traktore,a orali 90%sa volovima,jer je trebalo Slovencima,Hrvatima,ostalima,Indusima,egipcanima.
A ti Srpski gedjo gledaj televizor kako te sprdajunsa tobom sto si deljak.Osveta za neuspeli embargo,
Osveta za mojkovacku bitku,her je tu ucestvovala najelitnija armija,njih30000 protiv 6000 vojske serdars Janka Vukotica.I da ne nabrajam pljacku Srbihe po svakoj osnovi.
Protka Cacak.
.
Aj’ se prvo OPISMENI, pa onda diskutuj!
Ne znaš kad se rečca „ne“ piše odvojeno, a kada spojeno, koristiš „ošišanu“ latinicu, a ovamo braniš srpstvo, i da ne nabrajam dalje.