Sedam neverovatnih stvari koje povećavaju rizik od srčanih oboljenja

Godine čine svoje i naše srce u starosti nije onoliko snažno i otporno kao što je bilo u mladosti. Naravno, pored starenja organizma, brojni drugi faktori, kao što su stres, ishrana, neke urođene srčane mane i drugi, utiču na to koliko će naše srce biti staro i u zrelom dobu. Pa ipak, neka istraživanja otkrila su i neke jako interesantne i naizgled nepovezane stvari koje povećavaju rizik od srčanih oboljenja.

Buka u saobraćaju

Počevši od nekih 50 decibela – što je visina zvuka između prijateljskog čavrljanja i zvuka koji proizvodi frižider – buka u saobraćaju ispostavila se kao naročito stresna i povezana je sa srčanim smetnjama. Svako povećavanje buke za 10 decibela povećava i rizik od srčanih oboljenja i infarkta.

Da biste umanjili efekte buke, uvek vozite sa zatvorenim prozorima na kolima i probajte da se ne nervirate kada je u saobraćaju gužva. I ne trubite bez preke potrebe, to neće magično učiniti da se kolona ispred vas brže kreće, već će samo doprineti nezdravoj količini buke napolju.

Deca

Ukoliko imate decu, tvrde naučnici, veća je šansa od srčanih oboljenja. Ovo je ipak najverovatnije povezano sa stresom koji odgajanje dece donosi. Brige oko novca, izvođenje dece na pravi put, nemanje vremena za sebe i rasterećujuće aktivnosti su uzročnici srčanih oboljenja.

Pokušajte da pronađete malo vremena za sebe u toku dana ili nedelje, redovno idite na lekarske preglede, kontrolišite nivo stresa, proveravajte krvni pritisak, radite EKG i ultrazvuk srca. Brigom o sebi takođe brinete i o svojoj porodici.

Visina

Da, dobro ste pročitali. Visina, kako je jedna studija pokazala, utiče na povećani rizik od srčanih oboljenja. Tačnije, da budemo precizni – to koliko ste niski. Osobama nižim od proseka se ovaj rizik povećava za oko 8% za svakih 6cm. Niski ljudi imaju viši nivo triglicerida i masti u organizmu. Jedna od hipoteza je da se rast i loše masti i trigliceridi u organizmu regulišu mehanizmima koji se na neki način preklapaju.

Ono na šta možete da utičete, kad već na visinu ne možete, jesu izbori koje pravite. Stoga birajte zdraviju hranu, manje stresa, više kretanja i vežbanja.

Televizija

Naučnici su utvrdili kako srce strada od televizije, odnosno od prekomernog vremena provedenog pred malim ekranima. Ovo je zapravo povezano sa sedenjem i grickanjem dok gledate televiziju.

Ograničite vreme koje provodite sedeći pred malim ekranima i, ako ih baš toliko volite, odredite količinu grickalica koje taj dan ili te nedelje možete pojesti.

Bolesti zuba i desni

Bakterije iz vaših usta mogu dospeti u krvotok i izazvati zapaljenje unutrašnjeg dela zida arterija, što dovodi do nagomilavanja masti u ovim krvnim sudovima (arteroskleroza). U čak 80% slučajeva uzročnik infarkta je upravo arteroskleroza.

Budite pažljivi prema svojim desnima, redovno perite zube, idite na kontrole kod zubara barem jednom godišnje.

Kratak fitilj

Da li ste znali da postoji skoro pet puta veća verovatnoća da dobijete srčani udar nakon što se razbesnite? U dva sata nakon što ste imali napad besa i ljutnje, šanse za srčani udar su takođe povećane. Ovo naravno ima veze sa tim što kada se iznerviramo pritisak nam skače, srce mora da pumpa više krvi i opterećenije je.

Da biste izbegli infarkt i bilo koje drugo srčano oboljenje, predlažemo da pronađete način kako u tom trenutku da se smirite. Bilo da se radi o šetnji, odlasku na trening boksa ili o jogi, nađite način da što je brže moguće smirite srčani ritam. Ukoliko imate čest problem sa kontrolom besa, predlažemo odlazak psihoterapeutu.

Usamljenost

Iako mnogi tvrde da je usamljenost može biti dobra za razmišljanje i čak imati terapeutsko dejstvo, nauka kaže da usamljenost povećava rizik od srčanih oboljenja. Usamljenost na naš organizam utiče otprilike koliko i pasivno pušenje. Dovodi do povećanog nivoa stresa i visokog krvnog pritiska.

Ukoliko se osećate usamljeno, potražite podršku u nekoj grupi, učlanite se u neki klub ili krenite na grupne treninge.

Na povećan rizik od srčanih oboljenja utiču još i lekovi koje pijete, stres kojem ste izloženi na poslu, učestala obolevanja od gripa i brojni drugi faktori. Ipak zdrave životne navike, kao što su pravilna ishrana, dovoljno sna, vežbanje, smeh i druženje sa prijateljima su ono što naše srce čini dugovečnim. Uz to, na ove stvari možete uticati svojim izborima.

Ključna reč: rizik od srčanih oboljenja.

PR tekst

_____________________________________________________________________________