Seks sve ranije, roditeljstvo sve kasnije

Svaka deseta tinejdžerka u Srbiji je seksualno aktivna već u 15. godini.

Svaka sedma je imala prvi intimni odnos u 16. godini, a tek petina njih ima prvo seksualno iskustvo nakon dvadesete godine.

Stručnjake koji vode računa o njihovom reproduktivnom zdravlju zabrinjava što više od polovine tinejdžerki ima više od jednog seksualnog partnera, što povećava rizik od prenosivih polnih bolesti, ističe dr Katarina Sedlecki, ginekolog iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“. 

Ukazujući na paradoks da su mladi sve ranije seksualno aktivni a sve kasnije postaju roditelji, ona je na nedavno održanoj naučnoj konferenciji „Ka boljoj demografskoj budućnosti” ukazala da mladi u Srbiji imaju zabrinjavajuće nizak nivo znanja o kontracepciji.

– Kada smo studentkinje medicine, farmacije i političkih nauka u sklopu jednog istraživanja pitali kada su plodni dani, svaka treća buduća novinarka i svaka deseta buduća doktorka i farmaceutkinja nije znala odgovor na to pitanje. To ne treba da čudi ako imamo na umu da je seks tabu-tema u većini naših porodica i da seksualno vaspitanje nikad nije bilo sastavni deo obrazovnog procesa – upozorila je dr Sedlecki, ukazavši i da se gase savetovališta za mlade u kojima mogu dobiti sve informacije o reproduktivnom zdravlju. Od 58 takvih savetovališta, koliko ih je otvoreno nakon 1999. godine, danas radi manje od 20.

Ilustrujući važnost seksualnog obrazovanja, ona je navela primer Finske koja je 1972. u osnovne škole uvela obavezan predmet seksualna edukacija. Kada je 1990. godine ukinut, stopa abortusa je već u narednoj godini povećana za pedeset odsto, a tinejdžeri su postajali seksualno aktivni u 15. i 16. godini. Ministarstvo prosvete Finske je 2006. ponovo uvelo ovaj predmet, a stopa abortusa je u 2008. godini smanjena za četvrtinu. Osim toga, prepolovljen je broj mladih koji su u intimne odnose stupili pre punoletstva.

Iako demografski grafikoni svedoče da mladi u Srbiji sve kasnije postaju roditelji, sva sociodemografska istraživanja govore da je roditeljstvo – i to u okviru braka, mladima izuzetno važno životno „postignuće”, koje određuje sve ostale odluke u životu mlade osobe. Studija Instituta za sociološka istraživanja koja je urađena na reprezentativnom uzorku pokazala je da su mladi očevi i majke veoma zavisni od svojih roditelja.

– Svaki četvrti mladi roditelj živi sa svojim roditeljima, a svakog dvadesetog mladog roditelja u potpunosti izdržavaju majka i otac. Svega 13 odsto mladih očeva i majki ima sopstvene prihode, ali i oni priznaju da im roditelji popunjavaju rupe u porodičnom budžetu – ističe dr Dragan Stanojević, docent na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od autora ove studije.

Ovo istraživanje je pokazalo i da su svakom desetom mladom bračnom paru stan kupili roditelji.

Kao godina života za kada se planira roditeljstvo, najčešće je pominjana – trideseta. Na pitanje – šta bi ih motivisalo da zasnuju porodicu, najveći broj njih odgovara: završavanje školovanja, vlastiti stan i stalan posao, i to bez obzira na visinu plate.

– Zbog nemogućnosti kombinovanja obrazovanja i rada, odnosno neophodnosti stalnog prisustvovanja nastavi, svega 1,9 odsto onih koji se školuju istovremeno su i roditelji. U Sloveniji, primera radi, čak 40 odsto mladih studira i radi, a kod nas je zaposleno svega  sedam procenata akademaca. Nažalost, roditeljstvo za žene neretko podrazumeva privremeno ili trajno povlačenje sa tržišta rada – svaka deveta mlada žena prestaje da radi kada postane majka – zaključio je Stanojević.

Istražujući kako je beba stigla u porodično „gnezdo“ mladih roditelja, autori ove studije otkrili su da je u više od dve trećine slučajeva trudnoća bila planirana. Svega dva odsto mladih odgovorilo je da nisu želeli dete. Kada su upitani o planovima za budućnost, 60 odsto anketiranih roditelja reklo je da ne želi više dece, svega petina njih planira proširenje porodice, a dodatnih 20 odsto stvar prepušta – slučaju.

Politika