Slavske trpeze sve raskošnije, džepovi sve plići

Pod izgovorom običaja i tradicije, slavske trpeze postaju sve raskošnije, dok se suština gubi, upozorava sveštenik Dalibor Milić iz Niša. Kritikovao je proslave u kafanama, obilje hrane i pića, ističući da se na taj način slava udaljava od svoje duhovne osnove i postaje puko obeležje bez hrišćanskog smisla. Ipak, iako je tokom kovida „prepolovljen“ broj gostiju, trpeze, bilo da su posne ili mrsne, jednako su raskošne u Nišu, Čačku, Kragujevcu, Bujanovcu i širom Srbije pa iz kućnog budžeta „odnesu“ i po par stotina evra.

Slava, kako niški sveštenik objašnjava, trebalo bi da bude skromna i povezana sa hrišćanskim običajima – uz slavski kolač, sveću, pšenicu i vino, koji simbolizuju veru i zajedništvo. Ukazuje na to da su raskošne proslave i prekomerna potrošnja strano pravoj suštini slave, koja je vekovima čuvala veru i tradiciju.

– Slava je u obrednom smislu sačuvala veru. Forma poštovanja slave je zaostavština paganskih običaja sa hrišćanskim kontekstom. Prinosi se hleb, pšenica ima simboliku vaskrsenja i molitva koja se čita, čita se da bi se žito prinelo u pomen onih koji su preminuli, zbog toga se žito kuva za svaku slavu. Prinosi se sveća kao drugačiji, poseban prinos i vino koje ima liturgijsku simboliku. To je sve što je za slavu potrebno. Ostale varijante, proslave u kafanama, obilje hrane i alkohola, to je preterivanje u duhu i maniru sprskog naroda. Na taj način slava postaje obesmišljena – smatra sveštenik.

Objašnjava da ne postoje posne ili mrsne slave, već da je trpeza osmišljena prema pravilima vere – ako praznik pada u sredu ili petak, slava mora biti posna.

– To zavisi od dana, a ne od slave. Svaka slava koja će se obeležiti sada pa do Božića biće posna zbog toga što se pada u vreme posta, a ne karaktera praznika kao takvog. Najveći deo vernika i dalje donosi kolač u crkvu, ali ima slučajeva kada sveštenici odlaze do njihovih kuća i to su uglavnom ljudi koji su nemoćni ili bolesni. Kod nekih starih niških porodica ostao je običaj da sveštenik dolazi do njihovih kuća uoči slave – navodi Midić.

Sveštenik podseća da slava ne bi trebalo da bude teret, već radostan dan u krugu porodice, povezan sa zaštitnikom doma i hrišćanskim životom.

Najrasprostranjenije slave u Nišu i okolini su Sveti Nikola i Sveti Arhangel Mihajlo, a koliko je to rasprostranjeno govori i činjenica da su dve najstarije crkve posvećene upravo ovim svecima.

Samo za skromniju trpezu od 200 do 300 evra

Predjelo, salata, pečenje ili riba, piće, sitni kolači, torta su neizostavni deo svake slavske trpeze u Bujanovcu, a za pripremu slave na kojoj se očekuje u proseku dvadesetak gostiju, bujanovačka porodica ove godine treba da izdvoji najmanje 250 evra.

– Koliko god da nam je standard nizak, za slavsku trpezu mora da se ima – stav je Bujanovčana sa kojima smo razgovarali.

Iza nas su Mitrovdan, Đurđic, Aranđel, a sada Sveti Nikola i vreme posta.

I Mitrovdanska trpeza je bila posna ove godine, a domaćica sa kojom smo razgovarali potrošila je preko 200 evra za trpezu koja je bila dovoljna za dvadesetak gostiju.

– Pastrmku sam plaćala 700 dinara po kilogramu, oslić 400, tako da sam samo za ribu dala preko 40 evra. Za sitne kolače i baklavu preko 50 evra, za piće isto toliko, ostalo za sarme, punjene paprike, salate, kiflice, žito… Slavili smo dva dana, ne znam tačnu računicu, ali sigurno je preko 200 evra. Ne računam brašno, orahe, pasulj, pirinač i luk, jer sam to imala i nisam kupovala – kaže Slađana Jovanović iz Bujanovca.

Posnu trpezu pripremao je i penzioner Nikola, a njegova računica izgleda ovako:

– Ranije smo slavili na veliko, u dva dana pedesetak gostiju, a sada samo okupimo porodicu pa nas se sakupi desetak, ali obeležavamo zaslug i dan. Kupio sam 4 šarana za 7.000 dinara, uzeću i malo oslića. Za one sitnice, poput brašna, ulja, kiselog kupusa, suvih paprika već sam dao 6.000. Pred slavu nabavljam piće i ono što možda zafali. Sve u svemu, slava će koštati između 25.000-30.000 dinara – kaže ovaj penzioner.

Smatra da je mnogo jednostavnije i jeftinije spremiti mrsnu trpezu jer “posao završava” neko meso, ordever i ruska salata.

Domaćice koje naručuju tortu ili kolače plaćaju najmanje 1.400 dinara po kilogramu, dok je kilogram kiflica i pita 600 dinara.

Na bujanovačkoj pijaci paprika sveža koštala je oko 100 za kilogram, niz suvih paprika 1.200, paradajz 150, kupus 100, crni luk 80, beli kuk 500, veza praziluka 150, pasulj 400, pirinač 250, orasi 600, jaja od 15 do 25 po komadu, a rakija 600 dinara po litru.

Skuplja posna ili mrsna trpeza?

Kako u većem delu Srbije, tako i u Kragujevcu najviše porodica slavi Svetog Nikolu, zaštitnika putnika, moreplovaca, trgovaca, strelaca, dece i studenata, a česte slave su i Aranđelovdan, Đurđevdan (koji je i slava grada), Sveti Jovan, Sveta Petka.

Tradicionalno slava se obeležava u kući, u krugu porodice, rodbine i najbližih prijatelja, a neretko se desi da je taj broj gostiju veći pa da se slavska trpeza preseli u neki od restorana. Primećuje se da je posle pandemije u pojedinim kućama smanjen broj gostiju nego što je ranije bio, a jedna od neizbežnih tema među prisutnima bude da li je skuplje spremiti posnu ili mrsnu slavu.

Kada je reč o mrsnim slavama koje nam dolaze posle posta, iz budžeta najviše treba izdvojiti za meso, uključujući prase, jaganje i suhomesnate proizvode za predjelo. Cena neuređenog praseta, takozvana „živa vaga” iznosi 350 dinara, dok jagnje košta 500 dinara. Kada se sve sabere, oko 500 evra je potrebno pripremiti samo za mesne đakonije, a kada se njima priključe i ostale – slava košta i do oko 700 evra.

Cena ribe po nepisanom pravilu „skače” uoči Nikoljdana, a ovih dana u Kragujevcu cena šarana, najčešće pripremane ribe za zimske slave, iznosi između 500 i 600 dinara „žive vage”. Isto tako popularni oslić košta oko 500 dinara kilogram, a ne tako malu cene imaju i drugi riblji specijaliteti koji budu deo posnog predjela.

I kada se sve uzme u obzir – i za posnu i za mrsnu slavu treba pripremiti poveću svotu novca ukoliko se ona proslavlja po „ustaljenom modelu” i sa više gostiju, uz onu staru:

– Dok ne osta, ne bi dosta.

Pišu: Bujanovačke, Južne vesti, Ozon Press i Glas Šumadije

Foto: Aleksandar Kostić

*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke 

___________________________________________________________________