Prethodni članak
Šljive kupi, šiša rečnu travu
Чачански изумитељ Момир Глишић не губи време. Усавршио је и патентирао машину са сакупљање плодова воћа, сад прави уређај који би језерске воде чистио од траве и трске.
Необичан животни пут чачанског иноватора Момира Глишића (66) довео је овог некадашњег полицијског инспектора до – редовног члана Српске академије иновационих наука. Ово признање, и нешто средстава које је пре неколико година добио од Републике Србије, помогли су му да усаврши и стави у употребу свој убирач воћа, а сада интезивно ради на машини која би на потпуно нови и јевтинији начин чистила вештачка језера и тако боље чувала њихов биљни и житотињски свет.
– Машину која би заменила раднике и уштедела труд на мукотрпном сакупљању плодова воћа замишљао сам још од доба када сам као ученик Машинске школе у Београду проводио распуст у родној Остри и са родитељима и комшијама сакупљао шљиве, крушке,јабуке, орахе и лешнике – прича Момир Глишић.
–Нека знања са заната помогла су ми да направим машину која ротацијом четки и ваљака са земље скупља опале плодове воћа, а затим их покретном траком убацује у тракторску приколицу. Простом рачуницом и учинком машине сам за сада задовољан. Она још увек није самоходна, приључује се карданском осовином на трактор, и замењује двадесетак радника. Није тешко израчунати уштеду на дневницама и трошковима исхране радника. Убирач плодова воћа. Тгако сам га радно назвао, правио сам више од три године. Довијао се на разне начине. Са отпада сам доносио делове, заваривао, преправљао. И успео. Завод за заштиту интелектуалне својине ми је 2010. године признао патент. Са својом машином сам учествовао на такмичењима и сајмовима иноватора у Београду, Новом Саду и другим градовима. Звали ме и на Тесла фест, по раменима су ме тапшали и хвалили инжењери великих произвођача пољопривредних машина, позивали на сајмове у Хрватску, Мађарску, Румунију и Келн али, новца за одласке и транспорт моје машине, једноставно нисам имао. У међувремену сам је усавршавао и сада могу слободно да кажем да сам задовољан. За један дан, са два извшиоца мој убирач покупи плодове шљива са једног хектара. Ускоро, биће то и самоходна машина а онда, ваљда ће се наћи и неко ко ће је откупити, и почети да је серијски производи – закључује Момир Глишић.Овај чачански иноватор, како сам каже, одавно је загазио у нове подухвате. Неким бившим функционерима у Влади Србије нудио је своју помоћ око чишћења језера у Међувршју. Видео је стране машине које су скупе и раде на приципу који би Момир Глишић заменио неким својим решењима али, узалуд. Добијао је обећања, ништа од тога се није остварило па ипак, Глишић не одустаје.
– Са платформе на води, на попуно нови начин, као од шале шишао бих траву и трску са дна вештачких језера, елеватором убацивао у чамце и превозио на обалу – вајка се Момир Глишић – Направио сам нацрте и као економиста израчунао уштеде али, потребно је новца и потпоре..
Заинтересованим стручњацима и инвеститорима Глишић оставља отворена врата. У малој импровизованој радионици под Острицом кујe и заварује неке нове осовине и монтира ручно прављене склопове. Спрема још једну попуно нову машину. Чему ће служити нека, засад остане мала тајна. Момир Глишић изгледа, не троши узалуд своје пензионерске дане.
Д.М.Т.
___________________________________________________________________
