Srp i čekić

Još jedan granični prelaz. Dolazimo u samoproglašenu  Pridnjestrovsku Moldavsku Republiku koju ni UN nisu priznale. Stižemo u  u grad  Tiraspolj koji ima oko 200 hiljada stanovnika.

Spomenici Aleksandru Suvorovu, Vlaimiru Iljiču Lenjinu, tenk iz Drugog svetskog rata, večiti plamen, crkva svetog Đorđa, zgrada  Vlade…  Srp i čekić …

Odlazim i na pijac. Sve me podseća na Moskvu pre 40 godina kada su se ispred metroa prodavale barene paprike i krastavci na komad.

Hladno je i kupujem toplu  vunenu kapu. U ṣ̌ali pitam može li jeftinije, a prodavačica kaže da mi baš lepo stoji, e  zato bih mogao i da je častim. Ovde postoji Ṣ̌erif –  čovek koji se tako zove, a izgleda da je sve njegovo: od trgovina pa do velikog sportskog stadiona.

Za ručak kažu da je najinteresantnije i najneobičnije otići u kafanu SSSR. Stvarno, ispred  su  stara razvaljena ruska kola, unutra šinjeli,  šapke i bistre sovjetskih  junaka. Jedem rusku čorbu koja se služi sa votkom!

U velikoj prodavnici suvenira kupujem neke sitnice,  jer sam  siguran da više nikada ovde neću  doći.

Ovde turista i nema, pa kažu da  se čude što smo i mi uopšte došli kad su Moldaviji uvedene vanredne mere,  a u blizini  je granica sa Ukrajinom.

Dan povratka u rusku prošlost zavrṣ̌avam sa tortom od čokolade.

Slobodan Čvorović

__________________________________________