Svaki četvrti brak završi razvodom

U Srbiji je brak u krizi, ali je to slučaj i u svetu, izjavile su osnivačica Škole za brak Jasna Lovrić i profesorka Fakulteta za kulturu i medije i predavačica u Školi za brak Tatjana Milivojević, koje su, kao najveće probleme, izdvojile nespremnost na obavezivanje, otuđenje i konflikte.

„Cifre nam pokazuju da brak jeste u krizi. Svaka četvrta bračna zajednica se razvodi“, rekla je Milivojević za Fonet.

Lovrić ne misli da je partnerska zajednica u krizi, već da se ljudi u njoj ne snalaze, jer se više ne zna koje su ključne vrednosti.

Upitana koji su danas najveći problemi u braku, Lovrić je odgovorila da je to nespremnost da se preuzme odgovornost za partnerske odnose.

„Ne shvata se da je to čitava životna razvojna faza koja donosi nove vrednosti, novi identitet, gde bi vaš partner i vaše dete, ako se odlučite, trebalo da budu vaša najviša vrednost“, objasnila je Lovrić.

Milivojević kao najveće probleme vidi tenzije, konflikte i otuđenje.

Kako je predočila, „ljudi naporno rade i dva posla, sve to ih otuđi, onda ni konflikte ne uspevaju da razreše na pravi način i povrate osećanje ljubavi i motivacije da budu zajedno“.

Na pitanje da li mladi danas teže ulaze u partnerske zajednice, Milivojević je rekla da je to fenomen na globalnom nivou.

Mladi se boje da ulaze u odnose koji zahtevaju međusobno obavezivanje, ukazala je ona i konstatovala da generacija „milenijalaca“ ima strah od emocionalnog angažovanja.

Milivojević napominje da „njih nazivaju i razmaženom generacijom koja bi htela da živi po principima užitka, zadovoljstva i slobode“.

Prema njenoj oceni, to znači da imaju i vrline, kreativnost i inicijative, ali nisu spremni na trpljenja i kompromise koje bi bračna zajednica tražila“.

Osim toga, kako je primetila ta generacija je oko sebe videla i „roditelje i babe i dede, koji se nisu uvek ponašali kao odrasli i odgovorni“.

Lovrić dodaje da je danas dosta zastupljen i potrošački mentalitet, koji se preneo i na partnerske odnose.

„Mnogo je lakše kuipiti zadovoljstvo za jedan sat u butiku, nego kupiti zadovoljstvo radom na sebi i na partnerskom odnosu kroz niz meseci i godina“, protumačila je Lovrić.

Ona skreće pažnju na to da je „sve postalo kratkoročno i sve promenljivo, pa su i partneri postali promenljivi, što je trend koji donosi posledice“.

Lovrić ukazuje i da su granice za ulazak u brak promenjene i da je, zbog loše ekonomske situacije i toga što se teško dolazi do posla i obezbeđuju osnovni uslovi za život, ljudima lakše da ostanu sami.

Više nema tradicionalnih vrednosti

Milivojević i Lovrić su uverene da danas više nema tradicionalnih vrednosti, ali da one nisu zamenjene nekim novim i dovoljno dobrim modelom.

„U svim oblastima življenja mi danas nemamo ono tradicionalno prenošenje sa majke na kćer šta je supruga. Mi smo sada slobodne individue, ali nemamo dovoljno znanja“, rekla je Milivojević.

Kako je konstatovala, „mi danas lutamo, ne znamo šta je zaljubljenost, šta je veza, šta je briga, šta vezivanje, a imamo potrebu za partnerskim odnosima“.

Prema njenom stavu, „ne postoji nijedna oblast življenja u kojoj nam nije potrebno znanje, jer više nemamo kulturološke obrasce“.

S druge strane, Lovrić podseća da je žena kroz istoriju bila osoba drugog reda i da se to sada popravlja, ali da se u Srbiji i dalje smatra da bi žena trebalo da bude srećna ako je neki muškarac odabrao i da pristaje na kompromise. I dalje postoji struktura gde se žena udaje „u porodicu“, a ne za muža, ilustrovala je ona, mada i dalje veruje da će pozitivne vrednosti izaći na površinu.

„Postoje faze kada su nekakvi trendovi koji pokažu loše strane, pa prođu. Oni dođu i prođu. Prave vrednosti ostaju. Iz iskustva znam da su prave vrednosti u svakom čoveku“, istakla je Lovrić.

Škola za brak podrazumeva ciklus od 10 predavanja koja zajedno daju zaokruženo znanje potrebno u okviru priprema za brak i zdrav partnerski odnos.