Svakog dana bar 20 minuta vežbanja

GODIŠNjE u Evropi dva puta više ljudi umire od posledica fizičke neaktivnosti nego od posledica gojaznosti, zaključeno je tokom studije o povezanosti stepena fizičke aktivnosti i smrtnosti sprovedene na Univerzitetu Kembridž. Od 9,2 miliona umrlih u Evropi 2008. godine, čak 676.000 smrtnih slučajeva pripisuje se posledicama nastalim zbog neaktivnosti, a 337.000 dovodi se u vezu sa prekomernom telesnom težinom.

Da bi se stanje zdravlja popravilo, dovoljno je samo 20 minuta neke fizičke aktivnosti dnevno, objavljeno je u magazinu American Journal of Clinical Nutrition. Poseban akcenat stavljen je na zaključak da su mršavi ljudi u zabludi da ne moraju da vežbaju. Oni su čak ugroženiji od osoba sa viškom kilograma koje se bave nekom fizičkom aktivnošću.

U istraživanju je učestvovala 334.161 osoba oba pola, različite životne dobi. Od 1992. do 2000. godine stručnjaci su redovno kontrolisali njihovo stanje na osnovu provere visine, težine, obima struka i koliko je svaki učesnik studije bio fizički aktivan. Nakon toga su ih pratili 12 godina. Tokom ovog perioda umrlo je 21.438 učesnika istraživanja.

Naučnici su zaključili da je veći rizik od preranog umiranja bio prisutan kod osoba koje su ocenjene kao fizički neaktivne ili umereno aktivne. Čak 22,7 odsto učesnika uvršteno je u kategoriju fizički neaktivnih, jer su obavljali posao koji se radi sedeći, a nisu se bavili nekim vidom rekreacije.

Takođe, istraživači su ustanovili da 20 minuta brze šetnje ili vežbanja svakog dana potroši između 90 i 110 kalorija, a na taj način se znatno smanjuje rizik od prerane smrti, za 16 do čak 30 odsto.

– Poruka je jednostavna: svakodnevna umerena fizička aktivnost obezbediće značajnu zdravstvenu korist osobama koje inače ne praktikuju vežbanje – rekao je profesor Ulf Ekelund, glavni istraživač Epidemiološkog centra Medicinsko-istraživačkog odbora Univerziteta u Kembridžu. – Iako je utvrđeno da je dovoljno vežbati samo 20 minuta dnevno, treba težiti tome da se raznim načinima rekreacije bavimo i češće, i duže. Dokazano je da fizička aktivnost povoljno utiče na zdravlje organizma i trebalo bi da ima značajno mesto u svakodnevnom životu. Vežbanje je podjednako važno za sve, bez obzira na telesnu težinu.

U studiji se ističe da mršave osobe koje se ne bave redovnom fizičkom aktivnošću mogu da imaju veći rizik od zdravstvenih problema, kao i da gojazne osobe koje vežbaju imaju bolje zdravstveno stanje od onih koje nisu dovoljno aktivne.

– Najveći rizik od prerane smrti zabeležen je kod fizički neaktivnih učesnika studije, i to podjednako važi za osobe normalne težine, one sa viškom kilograma i gojazne – istakao je dr Ekelund. – Treba da težimo da smanjimo i gojaznost, ali mislim da fizička aktivnost mora da se prepozna kao veoma važna strategija javnog zdravlja.

Koautor studije profesor Nik Vareham, rukovodilac Epidemiološkog centra Medicinsko-istraživačkog odbora Univerziteta u Kembridžu, smatra da je veliki izazov pomagati ljudima da se reše viška kilograma.

– Trebalo bi da nastavimo u naporima da se smanji broj gojaznih, ali i da ohrabrimo i pokažemo ljudima koje sve koristi mogu da imaju od bavljenja fizičkom aktivnošću – naglasio je profesor Vareham.

Odraslim osobama se savetuje da nedeljno odvoje 150 minuta za fizičku aktivnost, a to može da bude šetanje, vožnja bicikla, korišćenje stepenica umesto lifta.

– Neaktivan stil života odgovoran je za hiljade slučajeva preranog umiranja i pravi ogromne troškove zdravstvenom sistemu – ukazao je Filip Insal, rukovodilac jedne britanske kompanije koja se bavi zdravstvenim pitanjima. – Treba omogućiti ljudima da idu na posao peške ili biciklom, ovakav „lek“ treba da se propiše na nacionalnom nivou, i to što pre.

Inače, bolesti prouzrokovane neaktivnošću i gojaznošću su uglavnom iste, uključujući kardiovaskularne bolesti, sa izuzetkom dijabetesa tipa 2 koji se češće javlja kao posledica gojaznosti.

– Sposobnost adaptacije tela tokom vežbanja je gotovo zapanjujuća – naglašava Heler. – Aerobne vežbe povoljno utiču na jačanje imunog sistema, poboljšavaju mentalno zdravlje, obnavljaju energiju, jačaju kosti i mišiće i smanjuju rizik od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, kancer, bolesti srca.

POTROŠITE 100 KALORIJA

Preporučenih 100 kalorija možete lako tokom dana da sagorite a da za to ne morate da izdvojite neko posebno vreme. To možete da učinite obavljajući neke od redovnih aktivnosti:

„SAGORITE“ KALORIJE KUĆNIM POSLOVIMA

* Najčešći izgovor da se izbegne vežbanje je da oduzima previše vremena i zahteva veliku organizaciju. Međutim, postoje brojni načini da se rekreirate a da uz to obavite i sve obaveze koje su tokom dana isplanirane.

* Pranje podova sagoreva u proseku 150 kalorija, a na pranje prozora za pola sata možete da utrošite oko 170.

* Usisavanje će vas razmrdati od glave do pete, a ujedno ćete nakon 30 minuta biti „lakši“ za oko 120 kalorija, što zavisi od veličine prostora koji čistite.

* Peglanje će biti manje naporno ako znate da ćete tako za jedan sat utrošiti do 170 kalorija.

* Sređivanjem ormara oslobodićete prostor za neke nove „krpice“ i ujedno potrošiti oko 85 kalorija za sat vremena.

* Pranje automobila 20 minuta sagoreće 100 kalorija.