Sve moje čuvarkuće

Budim se oko pet svakog jutra, bez obzira kad uveče legnem. Nekada me i grč probudi pa pijem magnezijum kad se setim. Polako silazim niz stepenice i kuvam čaj i kafu u isto vreme. Dug je dan, biram čaj i biram šolju … kako je lepo kada mogu da biram. Med stavljam pored kesice čaja, a onda ga  prelivam vrelom vodom. Med Vukićević sam dobio na poklon i svima se hvalim. Jednu teglu ću pokloniti jednoj devojci koja od oktobra počinje da živi sa svojim dečkom u Beogradu.

Sa šoljom čaja idem pod trem. Gledao bih i televizijski program, ali mi se televizor odavno pokvario. Rekli su mi da je za bacanje,  ali sam se dogovorio sa majstorom  da ga ipak odnesem u servis, da ga pogleda. U kolima mi je i vozim ga na zadnjem sedištu već dvadeset dana. Pod tremom me čekaju mačka i lekovi za pritisak koje sam stavio u kinesku kutiju sa danima, da ne zaboravim.  Mačak se mota oko nogu, traži da jede. Neće sir, neće  kajmak, ni hleb sa majonezom neće….Tera me da počnem da spremam sebi doručak. Đaci prolaze na putu za školu, čuje se i tandrkanje kolica za pijac komšinice koja stanuje dve kuće od mene.Velika su kolica,  njih je samo troje u kući, a ona svakog dana ide na pijac, kao da nešto švercuje.

Uključim ringlu, a u tiganj stavim ulje. Оd skora maslinovo koje mi je sin doneo sa Krita. Stavljam šta ima, svega po malo, a sve povežu dva razbijena jaja i ren i senf.  Stavljam i susam i neki sos i onda sve to preručim u neku lepu činiju. Jedem sa štapićima, da duže traje. Lepo mi sitom počinje dan…

Vreme je i za neki posao… gledam plan koji stalno pravim… Oko podne obično malo dremnem. U poslednje vreme zaboravljam da li sam doručkovao ili nisam,  pa ostavljam sudove na stolu da budem siguran da jesam. Do ručka još nesto slatko jedem uz onu kafu što sam jutros skuvao.

U podrumu imam još dve mačke. Još su male ali i one uvek gladne.

Pošto su mi svi letovi otkazani,  odlazim na Moravu.

Slobodan Čvorović

____________________________________________________________________