Prethodni članak
Sve teče kao reka
Piše: Slobodan Čvorović
Prvog septembra 1961. godine, pošao sam u prvi razred osnovne škole. U kratkim pantalonama i plavoj košulji, ušao sam u dvorište znanja, a onda sam ostavio majku, ušao u učionicu i seo u klupu u redu do prozora. Pamtim osmeh učiteljice Drage Radosavljević.
Posle nekoliko godina, iz ulice Kneza MIloša preselio sam se u drugi deo grada, pa i drugu školu kod nove učiteljice – Milene Petrović.
Do petog razreda bio sam odličan đak, a u šestom – četiri dvojke na polugodištu… Preživeo sam nekako.
Uspomena na učiteljicu Milenu Petrović
Gimnazija. Išao sam u školu sa tašnom ali bez knjiga i svezaka. Pre časa sam Svetlanu i Miroslavu pitao šta smo učili na prethodnom, one bi mi ukratko ponovile to gradivo, a onda sam ja na času, dizao ruku da odgovaram – na njihovo čuđenje. Vesna i Danica su sedele iza mene i kad je trebalo šaputale su. Imao sam četvorku iz vladanja ali nisam ponavljao ni jedan razred.
Leto između gimnazije i fakulteta, proveo sam u Rimu – sam, radeći u jednom hotelu sa prenoćištem u nekom magacinu.
Ekonomski, pravi, državni fakultet sam završio, ali ne u roku.
Raspravljao sam se sa profesorima jer sam učio sadržaj knjige i samo one delove koji su me interesovali, a kada bi me oni ispitivali, odgovarao sam dobro samo o sadrzaju i nekim delovima koje sam znao. Iako su me vraćali na postavljeno pitanje sa ispitne ceduljice, ipak sam polagao ispite.
Došlo je vreme za vojsku, najkraći vojni rok sam služio, a dobio i medalju.
Očevi prijatelji su zaslužni što sam se zaposlio na očevo radno mesto, jer je on već bio jako bolestan.
Radio sam posao koji sam voleo, ali i putovao.
Ćerka Bojana je pošla u prvi razred jednog septembra, a posle četiri godine i sin Radomir.
Moja majka je uvek govorila da sam bio divno dete – dok nisam porastao.
Moja deca su rasla, učila škole i završila ih. Bio sam strog, zahtevan i nepopustljiv otac. Spremao sam ih za život.
Dimitrije sa mamom i tatom ispred škole u kojoj će ove godine biti đak prvak
I ovog prvog septembra moj unuk Dimitrije ide u prvi razred. ali ne u Čačku. Prosuću bokal vode za njegov polazak. Tako su i meni i mojoj deci- prosipali vodu da sve teče kao reka.
__________________________________________________________________________
PROSUO SAM VODU IZ CRVENE CINIJE DA SVE TECE KAO REKA .. na radost….i da spere moje suze.
Nemoj lupati covece vise,pa ima jos ljudi ,koji su polazili u prvi razred😂
Lepo ti je ime. Mora da si ga stekao u toj tvojoj skoli.
Priča je dirljiva. Evo, skupljam suze. Srećna su vaša deca i unuci što vas imaju uprkos tome što ste bili strogi, zahtevni i nepopustljivi🥰.
Śta namlati čovek u par rečenica !
Konačno da neko progovori o početku školske godine, a da ne pomene maske, viruse, neizvesnost, strah…
Znate li da svaki čovek na svetu pamti ime svoje učiteljice? Napravite anketu medju poznanicima, uverite se. Nije slučajno to što je pitanje koje nam postavljaju kada zaboravimo lozinku za neki program: ime Vaše učiteljice.
Polazak u školu jeste jedan od najvažnijih dana. Lepo je videti Dimitrija sa mamom i tatom, nasmejani su i raduju se početku dugog putovanja. I ta deca će sa svojim učiteljicama savladati sve nevolje.
Od kolevke pa do groba najlepse je djacko doba. Hvala piscu ovih redova za postovanje i secanje na sve nase uciteljice.
Boze koliko lepote u lepim slozenim recenicama Vaseg pisca. Otisla sam ja sada u moju ucionicu kod moje uciteljice u osnovnoj skoli Tanasko Rajic.
Zasto ovaj covek pise samo ovde…Vidjam ga sam sedi pored Morave….predvece i pije sam…kazu da je tezak za razgovor…ali svidjami s e KAKO pise…MAJSTOR JE BRE
Gospodin Cvorak je poseban lik,ili ga volis ili ga nevolis.Meni je licno dosadan i naporan ali postujem to sto radi.