Svuda pođi …

Putešestvije našeg mladog sugrađanina Nikole Savkovića, biciklom do Istanbula i nazad, završeno je njegovim povratkom u Čačak.

Ono što je najvažnije, ceo put protekao je bezbedno, Nikola nije doživeo ni najmanju neprijatnost i sa, kako se činilo ipak rizičnog puta,  vratio se živ i zdrav. I pun prelepih utisaka i uspomena sa jednog avanturističkog putovanja.

Vožnja paralelno sa autoputem ima svojih draži, naročito ako je priroda tako lepa kao u Srbiji

Priznaćete da otići na ovako dugačak put, čak i udobnim automobilom, nije put bez rizika i napora, a eto Nikola je sve te kilometre prevezao na bicikli.

Jedini peh imao je na povratku i to nakon ulaska u Srbiju, kada mu je guma na zadnjem točku bicikle dva puta pucala. Valjda je i teret koji je taj točak podnosio sve vreme puta učinio svoje.

– Bila mi je želja da posetim Tursku, pa su razne destinacije bile u planu, Marmaris i Antalija najpre, kao zanimljiva letovališta, ali kad sam krenuo pažljivije da biram destinaciju odustao sam od ova dva mesta zbog komplikovanog povratka. Verovatno bih morao da menjam prevozna sredstva a i ukupna kilometraža bi bila oko 3.000 kilometara. Tako sam se odlučio za Istanbul i zbog želje da usput vidim Bursu u azijskom delu Turske. Ova destinacija otvorila mi je i priliku da vidim bugarsko i rumunsko primorje. A onda put kroz kontinentalnu Rumuniju do Đerdapa. Sve skupa, to je bio put od oko 2.700 kilometara – priča Nikola.

Ulazak u Bugarsku istovremeno je i ulazak u EU

Ovu kilometražu prešao je za 16 dana vožnje ili 169 kilometara u proseku dnevno, dok je sa danima odmaranja u Istanbulu i Konstanci ceo put trajao 20 dana. I pored očiglednog fizičkog napora koji je Nikola uložio tokom puta po sjaju u njegovim očima i strasti sa kojom priča, reklo bi se da je ovo za njega bio pravi-pravcati godišnji odmor proveden na malo aktivniji način od sunčanja i lenstvovanja na plaži. Odmor koji vam odmara i telo i psihu, puni baterije i regeneriše i fizičku i duhovnu svežinu i snagu.

Dobrodošli u Tursku

– Put je prošao bezbedno u svakom smislu mada sam vozio zaobilaznim putevima jer biciklom ne možete na autoput. Onda se ponekad nađete i na lošim deonicama kakve sam imao u Bugarskoj, kada sam se malo brinuo da li će doći do nekog kvara na bicikli koja je pod velikim opterećenjem sve vreme zbog opreme koju sam nosio. U Bugarskoj sam video biciklističke staze delom u Plovdivu i u Sofiji, a na putevima van grada nema posebnog dela za bicikliste. U Turskoj na magistralnom putu, koji ima po dve, a ponegde i po tri trake u oba smera, postoji zaustavna traka koja istovremeno služi i za bicikliste, pa je tu i bezbednije i komfornije voziti. Ono što je posebno dobro za bezbednost biciklista na putu je kod nas u Đerdapskoj klisuri gde na ulasku u tunel možete da pritisnete dugme i tako obavestite vozače da je biciklista u tunelu – kaže Nikola.

Biciklom do obale Crnog mora

Tokom puta Nikola je noćni odmor imao na raznim mestima, u hotelu, u auto-kampu, pod šatorom …i svuda se osećao bezbedno. Na počinak je išao između 21:00 i 23:00, a ako bi prespavao u kampu ustajao je najkasnije oko 06:30 kako bi na vreme spakovao šator i krenuo na dnevnu vožnju u trajanju 10-12 sati.

Regionalni put u Turskoj, po dve trake u oba smera i posebna traka za bicikliste. Nizbrdo ide lako, a uzbrdo?

Vožnja na ravnom  i nizbrdicom nije bila problem, ali kako se izborio sa uzbrdicom, pitali smo Nikolu.

– Uzbrdice budu problem jer je sva oprema pozadi i opterećuje, ali to je bio problem samo prvih nekoliko dana dok sam ušao u ritam vožnje.

Nikola po povratku sa dedom, roditeljima i braćom

I tako svuda pođi i kući opet dođi. Nikola je i ovoga puta dokazao da ljubav prema biciklizmu nema granice, a da za fizički i psihički dobro pripremljenog biciklistu 2.700 kilometara nije kilometraža koja predstavlja problem.

I na kraju na pitanje koja je sledeća destinacija, Nikola odgovara:

– Verujem da će to biti Francuska i deo zapadne Evrope, a voleo bih jednog dana da krenem u Rusiju, put Moskve. Da to je moj san, da odem biciklom do Moskve i nazad.

Uprkos brojnim automobilima vožnja kroz Rumunije je bila bezbedna

Posebna traka za bicikliste na reagionalnom putu

Istanbul, cilj prve etape Nikolinog puta

Partija šaha, vitezovi Templari protiv Otomana, uspomena sa istanbulskog bazara

Po dve trake u oba smera, plus zaustavna traka, liči na naš autoput, ali nije, ovo je regionalni put u Turskoj

Duhovitost rumunskih žetelaca i eto skulpture pored puta

Briga za bezbednost biciklista

Poslednja fotografija sa puta pre uspona na Rudnik

Autor svih fotografija: Nikola Savković

_____________________________________________________________