Telegraf o čačanskoj tajni staroj 18 vekova

Po najužem centru Čačka, tik uz današnju pešačku zonu, pre 18 vekova šetali su Rimljani na putu do termi, javnog kupatila na oko 340 kvadratnih metara. A ono je imalo kade sa hladnom, mlakom i toplom vodom. Danas, za rimske terme u najužem centru ne znaju ni mnogi Čačani, mada prolaze kraj njih.

Arheološko nalazište je između zgrada i tek pre oko mesec dana postavljena je oznaka koja pokazuje lokaciju, ali terme i sada mogu videti samo najuporniji, voljni da ih traže između zgrada.

Rimske terme u centru Čačka otkrivene su prilikom iskopavanja temelja za novu stambenu zgradu. Zaštitna arheološka iskopavanja su izvedena tokom 1970. godine u saradnji Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva i Narodnog muzeja u Čačku.

Zaključeno je da su terme sagrađene krajem trećeg i početkom četvrtog veka. Prilikom radova na novoj zgradi deo termi je uništen, a u decenijama nakon toga nalazište je bilo više puta čišćeno od nabacanog đubreta.

KUPATILA ZA SPORT, ČITANJE, MUZIKU

Čačanske rimske terme svedoče o arhitekturi jednog vremena, ali i tome da je pre 18 vekova higijena tela bila usko vezana sa higijenom duha. Kupatila u rimskom svetu nastala su pod uticajem grčke kulture, a širenjem rimskog carstva postaju sastavni deo kulture življenja u oblastima gde su vladali Rimljani.

U osvojenim gradovima i novonastalim kolonijama kupatila su među prvim građevinama koje se podižu, podaci su iz monografije „Rimske terme u Čačku“, autora Gordane Jeremić i Aleksandre Gojgić.

– Kupatila su brzo postala deo društvenog života stanovnika u urbanim sredinama i na imanjima bogatih vlasnika. Stanovnici su se često kupali, uglavnom u popodnevnim satima, nakon posla, a pre večere. Kupatila su, naročito od kraja prvog veka, bila središta kulture, gde su ljudi provodili dosta vremena i gde su mogli da, osim u kupanju i sportu, uživaju u literaturi, umetnosti i muzici.

Postoji više podela rimskih kupatila. Prema vlasništvu razlikuju se javna i privatna.

– U gradovima je finansiranje izgradnje i održavanje kupatila bilo u nadležnosti gradskih zvaničnika ili bogatih stanovnika. Privatna kupatila mogla su da grade privatna lica – podaci su iz monografije, uz napomenu da građenje rimskih kupatila nije bilo jeftino.

– Izgradnja, rekonstrukcija ili održavanje, bili su ponekad inicirani ne samo iz ekonomskih, nego i iz društvenih razloga: više klase građana su na taj način obezbeđivale popularnost i osiguravale glasače za izbore za priželjkivane državno-administrativne funkcije – navode autori.

ULJA, VEŽBANJE, PA KUPANJE

Rimska kupatila bila su posebno otvorena za muškarce, a posebno za žene, u različito radno vreme. Sam ritual kupanja kod Rimljana uključivao je i vežbe i masažu. Kako je za sve to bilo potrebno izdvojiti dosta vremena, kupanje je vremenom postalo i društveni događaj, a kupatila omiljena mesta za sastanke prijatelja i klijenata.

– Korisnik kupatila je, stupajući u zgradu, najpre skidao odeću u svlačionici, mazao se uljima a potom vežbao, uglavnom kroz igre loptom. Kada bi se preznojio, na raspolaganju su mu bili bazeni sa toplom vodom. Uobičajeno je da su kupači najpre koristili kade i bazene sa mlakom vodom. Nakon adaptacije odlazili bi u bazene sa vrućom vodom, ponovo se vraćali u mlake, da bi na kraju išli u bazene sa hladnom vodom.

– U prostorijama sa toplim bazenima kupači su često skidali znoj, ulja i prljavštinu. Nakon čitavog rituala bi se sušili, oblačili i odlazili svojim kućama. Zavisno od veličine i uređenja kupatila, u zgradama su mogle da postoje i posebne prostorije za saunu, kao i dvorišta i zatvoreni prostori sa velikim bazenima – pišu Jeremić i Gojgić.

ČAČANSKO KUPATILO – ZA DRUŽENJE

Rimske terme u središnjem delu Čačka podignute su na uzdignutoj rečnoj terasi, na terenu koje obiluje vodom. Prilikom arheoloških iskopavanja istraženo je sedam prostorija. Kupatilo u Čačku imalo je svlačionicu, kade za hladno kupanje, kade sa mlakom i kade sa vrućom vodom.

Površinom od oko 340 kvadratnih metara, kupatilo u Čačku pripada tipu malih rimskih kupatila.Njihova prvobitna uloga sastojala se u zadovoljavanju higijenskih potreba.

Međutim, zbog malog prostora nisu bili pogodni za bavljenje sportom, pa su stoga bili namenjeni negovanju društvenih aktivnosti, prvenstveno druženju.

Marija Raca, Telegraf