Tito u Koreji (Severnoj) 1977., Čvorak u Koreji (Južnoj) tek 2024.
Još jedan odlazak od kuće, prvo odrediṣ̌te je Beograd, a posle nekoliko sati Katar. Aerodrom u Dohi već poznajem. Velika je gužva i malo vremena imam do nastavka puta za Daleki istok, za Južnu Koreju.
Let traje dugo, ali je udobno, služe nas dva puta hranom. Sve probam, ali nepažljivo. Na aerodromu u Seulu tek sam video koliko mi je flekava plava majica. Okrećem je naopako, jer nije red da takav idem, a lep sam poṣ̌ao iz Čačka.
Čeka nas naṣ̌ vodič Milica i odmah nas uvodi u priču o transportu u Koreji. Svi dobijamo kartice koje overavamo na rampi ili kod vozača pri ulasku, ali, što je malo neobično, i kada izlazimo. Razlog tome je ṣ̌to se na početku vožnje naplaćuje put do poslednje stanice, ali ako izlazimo ranije vraćaju nam novac na karticu!
Vozimo se čitav sat i stižemo u veliki hotel sa 23 sprata. Moja soba je na petnaestom. Malo je teško snaći se sa silnim prekidačima u kupatilu, a prvi put vidim da u hotelskoj sobi ima i baterijska lampa.
Seul ima više od 10 miliona stanovnika i spoj je bogate tradicije i modernog sjaja, ogromni soliteri su između istorijskih hramova i tradicionalnih korejskih kuća
Na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine Jugoslaviju je predstavljalo 155 učesnika koji su učestvovali u 18 sportskih disciplina
Sportisti Jugoslavije su na ovim igrama osvojili dvanaest medalja, tri zlatne, četiri srebrne i pet bronzanih medalja. Zlatne medalje su osvojene u streljaštvu Jasna Šekarić i Goran Maksimović i u vaterpolu.
U Selu sam za vreme njihovih praznika video običaj da se obuče njihova nacionalna odeća nazvana hanbok i koja se može iznajmiti na sat ili na dan i koja svedoči o eleganciji i bogatstvu korejske kulture.
Prisustvujem prazničnom mitingu sa hiljadama raspoloženih Koreanaca koji mašu koreanskim, ali i američkim zastavicama. Dobijam ih i ja, ali ne maṣ̌em.
Naš vodič nas vodi i na ručak u takozvanu Pileću ulicu prepunu malih restorana koji spremaju piletinu na sve moguće načine. Porcije su ogromne i moji saputnici su dobili više nego što su očekivali. No, jelo je bilo ljuto iznad svakog očekivanja, pa su pola porcija ostavili.
U Seulu se nalazi zanimljiva biblioteka, zove se Starfields i smeštena je u COEX tržnom centru, u najbogatijem delu grada, Gangnamu. Biblioteka je javna, ima preko 70.000 knjiga i časopisa u štampanom i elektronskom izdanju. Iznajmljivanje je potpuno besplatno, ali se knjige ne smeju iznositi. Najviše police sa knjigama su visine 13m i pored njih su stepenice, da se ljudi lakše mogu poslužiti knjigama.
U blizini, u ovoj visoko tehnološkoj četvrti Gangnama svi se slikaju pored velikog spomenika prekrštenih ruku zbog velikog muzičkog hita.
U Etno selu imamo sreće da smo gledali čitav folklorni spektakl njihovih umetničkih društava.
Srpski narodni kalendar i male sitnice iz Čačka nosim i našem Čačaninu Nemanji Grbiću, koji je sada ambasador Republike Srbije u Koreji.
Japanska vladavina Korejom službeno je okončana 2. septembra 1945. nakon predaje Japana u Drugom svetskom ratu. Oružane snage Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza okupirale su to područje. Podelom Koreje razdvojeno je Korejski poluostrvo na dva dela, sa dve uprave: severnim je delom upravljala Sovjetska civilna uprava, a južnim vlada vojske Sjedinjenih Država.
Jedan čitav dan je odvojen za odlazak u DMZ – demilitarizovanu zonu. Imali smo priliku za jedinstveni uvid u kompleksne odnose između Severne i Južne Koreje. Poluostvrvo je podeljeno 38. paralelom. Južna i Severna Koreja se nalaze u tehničkom ratu s primirijem od 1953. godine.
Posle ozbiljne provere i procedure samo na kratko napuštamo Južnu Koreju i nalazimo se u parku koji simbolizuje nadu za mir, pružajući mesto za sećanje na razdvojene porodice i ljude koji su izgubili svoje domove tokom korejskog rata. Sa Mosta slobode sa Dora osmatračnice omogućen je panoranski pogled na čitavu zonu, ali i na deo Severne Koreje.
Sa čudnim osećajem varaćamo se u Seul.
Veče dočekujemo na ulici sa tezgama brze raznolike korejske kuhinje.
Sledećeg jutra nastavljamo vozom put do Busana, drugog grada po veličini, koji se nalazi na obali Japanskog mora.
Slobodan Čvorović
__________________________________________________
Jel ti misliš da to nekoga interesuje???
Ajde jednom nas odmorite od ovog lika.
Kao i uvek, britko, jasno, sažeto – jednom rečju maestralno!
I najsmešnije od svega – on stvarno misli da je putopisac.
Ahahahahaha!!!
U cemu je problem? Ne znam sta imate protiv doticnog, ne poznajem ga, ali svaki putopis je interesantno cuti, pa makar bio o istom mestu, ali od razlicitih ljudi…