U Obrenovcu kao nekad na dalekim Havajima

Обилнији снег ових дана зауставио нашу највећу термо-електрану, а пацифичко острво, пре осам деценија, разрушиле  јапанске бомбе.                                                 Пристиже  стварна зима, жестоко хладна, са обилним снегом, који је недавно, због немарности одговорних, у Термо-електрани „Никола Тесла“ код Обреновца, услед коришћења овлаженог угља, зауставио рад свих производних блокова, па је добар део западне Србије остао без струје. То се, како објавише  јавна гласила, до сада могло десити само два пута, за време НАТО бомбардовања и једне поплаве. Док су се кварови отклањали, дневно смо увозили електричне струје у вредности од десет до петнаест милиона евра!

Надлежни су реаговали сменом четворице стручних лица, али, та судбина није снашла већ седам година вд генералног директора Милорада Грчића, за кога, пре неки дан, на РТС-у, наш Чачанин Бошко Обрадовић рече да је за разлику од кажњених инжењера,  био  познат као некадашњи власник једне обреновачке о печењаре!   

Све ово, због помињања бомби, подсетило  ме је на моју туристичку посету Хавајима у пролеће 1991.године. Симпатични водич нас је укратко, али на занимљив начин, упознао са историјом овог пацифичког архипелага. Некадашњи староседеоци,  рече нам, одавно су постали мањина. Чувени амерички „етнички лонац“ учинио је своје. Привучени лепотом предела, климом и другим даровима природе, међу  становништвом преовладали су дошљаци из Јапана, са Филипина и других меридијана. Сви данас говоре енлгески, а од мелодичног језика староседелаца, рекоше нам, остале су  само две речи „алоха“ и  „махало“, којима се љубазни домаћини у пригодној прилици захваљују гостима.

Потапање бојног брода Аризона у Перл Харбору

Стигли смо из Лос Анђелeса уз сазнање да су Хавајци ушли у светску историју 7. децембра 1941. године. Сећања на догађај који је Америку увео у Други светски рат, још су била свежа и болна. Рекоше нам да је била недеља када су ројеви јапанских бомбардера изненадили америчку пацифистичку флоту усидрену у Перл Харбору. Само бојни брод „Аризона“ повукао је на дно 1.117 морнара! Контуре некадашње моћне лађе још су се назирали у бистрој морској води. На површини је штрчала само једна од бивших топовских кула попут огромне металне бачве. Водич у Меморијалном центру био је средовечни Јоимура, пореклом Јапанац! Рече нам да је имао само десет година када су  његови сународници засули бомбама питомину Хаваја, а да је тада живео у Лос Анђелесу. То што је постао водич на месту велике америчке трагедије овде никоме није сметало.

Меморијални комплекс изнад потонулог бојног брода Аризона

Посебно нам је било занимљива прича да је смелу ратну акцију замислио и лично извео адмирал  Исороку Јамамото, поучен британским нападом на Таранто 1940. године. Са шест носача авиона на луку у Перл Харбуру полетело је 490 авиона  Јамамото је, рекоше нам, некада био студент на америчком Универзитету у Харварду! Погинуо је и сам две године потом, када су амерички ловци оборили авион којим је летео на Соломонска острва. А, пред крај Другог светског рата Американци су се Јапанцима осветили атомским бомбама баченим на Хирошиму и Нагасаки.

Као ретки туристи 1991. године из тадашње Југославије, били смо опчарани благотворном климом, кристално прозирним ваздухом умивеним честим кишама, пространим песковитим плажама  у сенци палми и топлом океанском водом. Са разноврсном  понудом, како написах тада као новинар „Политике“-  од забаве и трговине, до једрења , скијања на води и летења балоном…

Родољуб Петровић

__________________________________________________________________