У престоници културе

За Ђенову се обично мисли да  је лука за укрцавање и искрцавање, тако да се често не опажа као дестинација за излет на обалу. Један од начина трошења новца путника је и органзиција разгледања града у који стижемо.

Поређани аутобуси примају путнике који за цену негде око 80-90 евра добију  разгледање града. Али искусни светски путници знају да у граду постоји превоз туристичким аутобусима за разгледање града, из којих на неким станицама изађеш, па после извесног времена уђеш у следећи аутобус и наставиш разгледање.

Цена за такво једнодневно разгледање је око 25 евра.

Ђенова је оживела од 1992. године, када је била домаћин међународног догађаја – обележавања 500-те годишњице открића Новог света. Оно што је некада била трговачка лука на Медитерану у северној Италији, сада је леп спој старих и нових објеката, са кафићима, продавницама, филмским комплексом, поморским музејом, спектакуларним центром за дечју игру и културу и највећим акваријумом у Европи. То је велики град са више од 600.000 људи.

Ђенова има богату историју која датира још од античких времена, али је вероватно најпознатија по Кристоферу Колумбу. Испред његове реконстуисане куће  окупљају се велике групе туриста  из читавог света.

И Николо Паганини, италијански виолиниста, гитариста и композитор рођен је у Ђенови. Европска унија је 2004. прогласила Ђенову за европску престоницу културе. Лучки град има и пијаце са сувенирима из афричких земаља које се овде продају по скромним ценама.

Иако је тек било подне, карте за акваријум су за тај дан биле распродате. Са аниматорима у луци правим некакве фотографије, а улазим и у велику округлу капсулу у којој се узгајају различите врсте биљака и дрвећа.

Последње вече на броду завршено је француским варијетеом у препуној концертној сали. Необично путовање, као и све у животу, има крај.

Искрено, нисам очекивао ни приближно овакав врхунски квалитет услуге. Не бих поверовао причама о овако добром животу особља које скоро по 12 сати ради.

Још једно јутро, доручак и одлазак са брода локалним аутобусом за 6 евра до железничке станице Чивитавекија, одакле пут води до Рима.  Још неколико дана, па кући.

 У Риму, у луксузном хотелу, препознајем девојке из Србије. Почиње прича, поклањам им календаре, а једна од њих каже да је њен добар друг из Чачка. Зовемо га и причамо са њим. Фирма његове мајке је некада била доброчинитељ Српског народног календара. Девојке из Новог Сада дошле су да прославе девојачко вече једне од њих.

На аеродрому срећем девојке из Чачка. Смејемо се и радујемо се повратку у Чачак… јер Чачак нас чека …

Слободан Чворовић

_____________________________________________________________