U Srbiji živi 7.500 natprosečno inteligentih ljudi

U Srbiji će ove nedelje prosečan broj inteligentnijih ljudi biti veći nego što je to uobičajeno, jer u našem glavnom gradu članovi Mense iz celog sveta, njih više od pet stotina, održavaju godišnju konferenciju.

Okupljanje natprosečno inteligentnih upriličeno je povodom tri decenije od prvih testiranja u organizaciji Mense na prostorima bivše Jugoslavije (uz pomoć tadašnjeg časopisa „Galaksija”) i 20 godina od kontinuiranog rada Mense Srbija.

Zato su se na okupu u našem glavnom gradu našli članovi ove organizacije iz 38 zemalja sa svih kontinenata (osim Afrike), a tema njihove konferencije je „Darovitost, obrazovanje i razvoj”. Aleksandra Borović, predsednica Mense Srbija, kaže da ova organizacija okuplja osobe sa količnikom inteligencije 148 i više (po Katelovoj skali) i da takav rezultat na testovima postiže u proseku dva odsto svetske populacije.

Mensa organizuje testiranja u Beogradu i do pet puta godišnje, u Novom Sadu i Nišu po dva puta, u manjim gradovima jedanput. Svako ko dosegne do pomenutog broja bodova može da postane član Mense. U Beogradu od danas do 5. avgusta borave članovi ove organizacije čak sa Novog Zelanda i iz Australije, iz Perua, Čilea i Meksika, sa Filipina…

Za učesnike konferencije pripremljeno je i nekoliko predavanja posvećenih temama u vezi sa Srbijom i ličnostima koje potiču sa ovih prostora (o Tesli i njegovim patentima, o arhitekturi u Beogradu), ali i o korišćenju matičnih ćelija u medicini, o globalnom zagrevanju, o savremenim komunikacionim veštinama…

Članovi Mense sami snose troškove putovanja i boravka na konferencijama. Tako je i sa beogradskim skupom, a na pitanje koji je motiv dolaska tolikog broja najinteligentnijih ljudi na godišnju konferenciju u Srbiju Borovićeva kaže da su „mensaši” ili, kako neki radije kažu, „mensijanci” veoma druželjubivi i uvek spremni da saznaju nešto novo. Tokom ove nedelje moći će da odslušaju oko 60 predavanja, a posetiće i mnoge znamenitosti i ustanove u Beogradu i neke turističke destinacije širom Srbije.

Na pitanje kako se testira inteligencija potencijalnih članova, predsednica srpske Mense kaže da na sajtu ove organizacije (www.mensa.sr) postoje primeri takvih testova. Testovi su vizuelni, a pitanja su u stvari logički zadaci, što znači da se ne ocenjuje znanje.

Za ovih 20 godina u Srbiji je na testovima čak 7.500 ljudi doseglo ili premašilo pomenutih 148 bodova sa Katelove skale, a samoj organizaciji je ove godine pristupilo njih 1.100, navodi Aleksandra Borović i objašnjava da su kod nas najmlađi članovi sa 17 godina, a u nekim zemljama to su i deca.

Najviše članova ima u SAD (50.000) i Velikoj Britaniji (25.000), dok stotinak drugih zemalja imaju ukupno 25.000 članova. Mensa je osnovana u Velikoj Britaniji 1946. godine sa idejom da bude pomalo elitistički klub inteligentnih koji će pomoći svetu da se oporavi posle tek okončanog rata.

Prvih nekoliko godina ideja se širila na engleskom govornom području i otuda daleko najviše članova u pomenute dve zemlje, a na pitanje iz kojih je socijalnih slojeva najviše „mensaša” naša sagovornica kaže da je reč o ljudima veoma različitih zanimanja, pa i nivoa obrazovanja (utisak je, kaže, da je trenutno IT stručnjaka nešto više nego drugih).

Inače, naša sagovornica, predsednica srpske Mense je po profesiji diplomirani prostorni planer, a radi na projektima u obrazovanju, i to u beogradskoj kancelariji Saveta Evrope.