Učenici čačanske Gimnazije na ekskurziji u Italiji

Tekst i foto: Igor Topalović, učenik Gimnazije

Слободно можемо рећи да је наша екскурзија у Италији почела неколико недеља пре самог поласка. Наиме, као и сваке године у Гимназији имамо низ предавања о местима које треба посетити у Италији.       Кренули смо у петак, тринаестог маја око четрнаест часова са великог паркинга код градског бедема. Поздравили смо се са родитељима, браћом, сестрама и вољеном особом (наравно, ко је има). Убацили смо кофере у аутобусе и сместили се у удобна седишта  даблдекера.

          О путу до саме Италије нема много да се прича. На нашим магистралама и аутопутевима су углавном рупе. Кроз Хрватску и Словенију  асфалт је много бољи, тако да је пут кроз те, некадашње југословенске републике, пролазио брзо и не тако досадно.

          У раним јутарњим часовима наредног дана, стигли смо у Пунто Сабиони, место које има десет километара дугу плажу са кристалним песком и око три стотине хотела. Поред тога, налази се и на  око тридесет минута удаљености вожње бродом до Венеције. Из аутобуса који су остали на паркингу , прешли смо у брод којим смо пловили до града на води. У Венецију смо се искрцали испред куће великог научника Доплера. Наставили смо ка тргу Светог Марка. До самог трга могли смо видети стари хотел Даниели, где је чувени љубавник, Казанова, често одседао. Тик уз хотел су оловне тамнице, које се повезују са Дуждевом палатом чувеним Мостом уздаха, одакле су по легенди осуђеници који би кренули на егзекуцију последњи пут видели светлост дана и лепоту отвореног мора. Прелепи барокни лукови красе велелепну Дуждеву палату, а у самој палати срце вам често застаје од узбуђења. Скоро цела таваница је позлаћена, а зидови испуњени најлепшим сликама. На самом тргу Светог Марка затекли смо велики број голубова, што је и уобичајено. Са десне и леве стране су велике Прокурације, док право поглед досеже ка прелепој цркви. Споља је украшена сјајним мозаицима, а на врху су верне копије Лисипова четири коња, која су украдена из  Цариграда при крсташком пљачкању. После разгледања трга, упутили смо се ка мосту Ријалто, који се тренутно реновира, али смо успут осетили и доживели Венецију. Видели смо много гондолијера који чувају своје мат-црне гондоле и чекају туристе како би их провозали и можда отпевали неку серенаду. Видели смо и велики број малих водених улица усмерених ка највећем каналу по имену Гранде. У поподневним часовима смо напустили прелепу Венецију и упутили се у хотел у околини Падове, који нам је био станица на нашем лепом путу.

          После доручка у хотелу, пут смо наставили ка Сијени. Поред лепоте старог града, који се у једном тренутку истакао као лидер у Тоскани, занимљива је и прича о контрадама. Наиме, то су градски квартови, којих има седамнаест. Углавном  сви носе имена  неких животиња које се налазе и њиховим заставама, па тако можемо бити у контради по имену „Гуска“ или пак  „Бодљикаво прасе“ и још петнаест различитих. Сваке године у јулу и августу на главном тргу дел Кампо, организује се коњска трка- Палио. Такмичи се десет претходно изабраних контрада, односно свака има свог представника. Победник је онај кварт чији коњ дође први са јахачем или без њега. У Сијени је и прва банка и велики дуомо-главна градска црква. Тај дан нам се завршио тако што смо отпутовали у хотел надомак Рима, у коме ћемо провести три наредне ноћи, јер по плану имамо два дана у италијанској престоници.

          Први дан у Риму је протекао у пешачењу. Кренули смо полако са разгледањем. Почели смо од славолука, нашег земљака цара Константина, преко Колосеума до цркве Светог Петра у Ланцима где смо се зауставили. Свети апостол Симеон, односно Петар није био католик, јер тад није било поделе у хришћанству, стога и ми православци с правом можемо величати све те свете предмете, па и ланце којима је Он био окован. Поред ланаца у цркви се налази и чувена Микеланђелова скулптура Мојсија, која се налази у склопу гробнице папе Јулија II. У сваком тренутку имате утисак да вас посматра живи Мојсије, стога је и јасна легенда која каже да је велики вајар био толико одушевљен својим делом да га је ударио длетом у колено и рекао: „Проговори“, што нажалост није тачно, али је лепа причица. Елем, пут нас даље води поред велике „Писаће машине“, како су је иронично прозвали Италијани, а реч је о огром споменику подигнутом у част краља ујединитеља Италије Витора Емануела II. Затим смо видели остатке античког Рима и на крају дошли до фонтане Ди Треви, бацили новчић по обичају и наставили даље. Још доста значајних и прелепих ствари смо видели тог, мало напорног, дана.

          Следећег дана смо се упутили у најмању државу на свету- Ватикан. Чекајући читава два сата на „граници“ ушли смо и кренули у разгледање ватиканских музеја. Кажу да је потребно око четири године да би се видео сваки експонат. Ми смо били свега три сата, тако да смо видели само најосновније. На многе је највећи утисак оставила Сикстинска капела, чију је таваницу и бочни зид осликавао Микеланђело. Хранећи очи лепотом капеле, наставили смо ка највећем хришћанско храму, односно цркви Светог Петра. По веровању она је подигнута на месту Петровог гроба. Унутра се налази још једно чувено скулпторско дело, већ поменутог Микеланђела, а у питању је Пијета. Представљена је Богородица која држи умрлог Христа у рукама. Изашли смо на велики трг, који симболише Христове руке које грле све вернике, а осмислио га је Бернини.И опет смо видели много прелепих ствари у наставку тог дана, јер ипак је то Рим.

          Следећег дана смо се упутили ка Пизи. Сам градић је веома леп, миран је и пун студената. А што се тиче торња, он јесте атракција, али није ништа претерано спектакуларан. Још на почетку градње комплекса у чијем склопу су црква, крстионица и торањ, он је почео да се криви  због трусног земљишта. Треба га видети, јер је то ипак, на неки начин, шаљива игра природе. Из Пизе смо се упутили у Монтекатини Терме, бању у којој смо провели две ноћи. Место је мирно, има око три стотине хотела и честа је станица на путу разгледања прелепе Тоскане.

          После шетње кроз бању до касно у ноћ заспали смо и наредног јутра наставили пут Фиренце. У прелепом граду смо обишли Дантеову кућу, видели дуомо и наставили ка галерији Уфици, пре које смо на тргу могли видети верну копију Микеланђеловог Давида. У галерији смо имали прилику да видимо нека од најбољих дела познатих ренесансних и барокних уметника, као што су; Ђото, Тицијан, Леонардо, Рафаело, Микеланђело, Каравађо, Рубенс и многих других стваралаца. Нажалост по изласку из галерије почела је јака киша, која нам је одузела више од пола слободног времена. На крају дана смо се вратили у лепу и мирну бању.

          Са првим јутарњим зрацима сунца упутили смо се ка Верони. Био је то последњи дан у Италији, а мисмо били исцрпљени и поспани. У Верони смо дошли до арене, једне од ретких очуваних из римског периода, а затим наставили даље ка Јулијиној кући. Наравно да то није кућа Јулије, из породице Капулети, али је утврђено да је припадала истоименој породици. Као успомена из Вероне мора се поменути и кебаб. Звучи смешно, али када Србин навикнут на јаку храну, после шест  дана проведених једући пасте и лазање, коначно седмог дана поједе велики кебаб – то остане једна лепа успомена за нас и наш стомак. Из Вероне смо се упутили право у нашу домовину. И ко је преспавао цео пут, осетио је улазак у Србију, јер већ у првим километрима наше територије налазе се велике рупе, које точкови не могу заобићи.

          Када се сви утисци саберу, најбитније је да смо се вратили живи и здрави, да се није десио ниједан проблем већих размера који је могао угрозити целу екскурзију. Видели смо многа значајна дела за многе културе и цивилизације. Многи од нас можда више никада неће путовати у Италију, а поготову видети све то за тако кратко време. Морам поменути да смо имали сјајне водиче који су прави професионалци у сфери којом се баве. Надамо се да ће нам се жеља коју смо помислили када смо преко себе бацили новчић у фонтану Ди Треви остварити, односно да се вратимо у Рим.