Prethodni članak
Ulcinj: Čačak me čeka
Posle tri nedelje putovanja, treba se vratiti svojoj kući. Znam, Čačak me čeka. U dilemi sam: da li da idem preko Trebinja ili preko Herceg Novog…Iz Dubrovnika nema organizovanog prevoza do Trebinja, ostaje mi Herceg Novi. Vidim da mogu i do Kotora, a ugledah da ima i direktna autobuska liniji do Ulcinja.
Velika plaža, vreo pesak, krofne iz dečjeg odmaralista… Odlučio sam, ići ću autobusom koji polazi u 11 sati. Sedim do prozora, bliže moru. Prolazio sam ovim putem, ali nije bilo toliko zgrada. Prolazim kroz Dobrotu gde sam davno bio sa ferijalcima, redjaju se pored puta novi trgovački objekti, novi hoteli… veliki redovi suncobrana…Svuda sam davno bio. Radujem se Ulcinju.
Raspitujem se telefonom uz pomoć ljubazne devojke u Informativnom centru u Ulcinju da li je čačansko odmaraliste otvoreno. Javio se Emir, kaže da radi i obećava da će mi pomoći da nadjem smeštaj u blizini.
Taksijem odlazim do Velike plaže i to tačno pred dečje odmaralište „Ovčar“. Nosim Srpski narodni kalendar. Na terasi zatičem jednu samozvanu novinarku i direktorku predškolskih ustanova. Pitam u šali da li ima onih krofni od pre pola veka, kažem im da idem da nadjem smeštaj i obećavam da ću sutra doći ako još bude krofni. Gledaju me kao da sam im tražio pare na zajam!
Nalazim sobu za 20 eura i odlazim na plažu sa koje se u to doba dana svi vraćaju. Pre skoro šezdeset godina sam ovde negde u pesku spavao u šatoru i kao da osećam miris onog gumenog dušeka, pred jutro skoro izduvanog. Sećam se oca koji je uvek sedeo u hladovini dok su se drugi pržili na suncu, a onda se jogurtom mazali po ranama na nosu i ramenima. Sa flekama na koži vraćali su se u Čačak svi, samo je moj otac iz hladovine lepo pocrneo.
Prolazim sada izmedju poredjanih ležaljki i suncobrana tražeći peščane kule. Sećam se kada se u gužvi jednog leta, medju svom onom decom, izgubila Ceca. Ulazim i pešačim kroz plićak, dugo mi treba do dubine. Malo se kupam i izlazim. Ovog puta bez zvižduka pištaljke učiteljice Rumene Vukašinović.
Da bih pobegao od sećanja, u kafiću tražim kafu i šaljem poruku dokle sam stigao. Sedim dugo, jer dugo ovde nisam bio. Na putu do sobe svraćam u neke hotele, kao u inspekciju nekada davno sa turističkom agencijom „Perla“. Umoran od svih utisaka, spavam u sobi u prizemlju.
Ujutru kuvam sebi čaj i jedem sendvič preostao od juče. Idem u odmaralište da pitam za krofne. Dve suvonjave žene sede, puše i piju kafu na terasi. Za drugim stolom je samozvana novinarka, a onda se pojavljuje i direktorka dečjih vrtića.
Pitam je da mi nešto kaže za novine, odbija me jer je, kaže, već pričala i nastavlja da se igra sa mobilnim telefonom. Pitam je da li mogu bar kafu da popijem jutros, ako me već juče nije ponudila. Naruči je i jedna od onih žena sa cigarom je donese. Hteo sam da slikam objekat, da se pohvalim kako odmaralište još radi, te se setim i Jele Surudžić. Direktorka nastavlja da se igra sa telefonom, a ja odgurnuh kafu, uzeh doneti Srpski narodni kalendar, ustadoh i odoh. Sramota me, to kalendar nije zaslužio.
Uzimam taksi da odem što dalje od ovog sramotišta. Taksista kaže da u Crnoj Gori radi samo Nikšićka pivara, da je železara osamdesetih godina imala 7.800 radnika a sada jedva 230, koji će biti uskoro otpušteni.
Na putu do Male plaže vidim da stoji davno postavljena tabla sa imenom ulice Maršal Tito.
Popodne odlazim na Skadarsko jezero i iz Virpazara vozom za Titograd. A onda za Čačak, jer znam: Čacak me čeka.
_____________________________________________________________
Da sa ogrebes za nesto besplatno, makar kafu, veciti grebson bio i ostao
Bravo Prle pogodio si kao prstom u d….Njemu samo stvarno treba da se ogrebe za kafu u Ulcinju…Stoko ljubomorna…
Ja znam koje ovaj Prle a znam i ko je Cvoro. Prle jeste preterao a i vi gospodine Jovane, nemo da xxxx xxxxx!
Gospodin je izgleda išao na more prvi put posle zajedničkog letovanja sa tatom. Posle 50 godina i ere masovne urbanizacije, gde je srecom u Ulcinju i najmanje ima,jako je čudno da se ozbiljan čovek čudi da nije pronašao svoj „šator“! Tekst je tendenciozno napisan sa dosta nepotrebnih ružnih reči koje bar tu generaciju ne odlikuju! Uzivajte u ČACKU TAMO Su krofne NAJLEPŠE!
P.S. al selfi zna da napravi!
Gospodin je xxxx xxxxxxxxx koga znam 20 godina i on sebi daje za pravo da iznosi laži i neistine. Ja sam mu skuvala kafu ali bez cigare bez obzira sto mi je pre 20 godina preko njegove agencije uvalio smestaj za mene i dvoje MALE dece (horor). I Cvorcicu nije Emir već Amir. I direktorika se nikada ne igra telefonom ima mnogo preča posla. Cvoculjak
Izbegao Herceg Novi…nema džabe krofni.
Nije te sramota Čvorak? Pa nije to kafana da te služe kafom i krofnama, to je dečije letovalište, šta imaš ti tu da svraćaš i očekuješ da te goste? Svašta ljudi sebi dozvoljavaju…
Koga vise interesuje ovaj matori Cvorak? Postali ste naporni i dosadni sa njim.
Toliko ste se svima smučili u Čačku, da im samo još falite u Ulcinju 🤣. Verovatno ste jedina osoba na svetu koja nije poslužena u odmaralištu. Mi smo išli po dete i dobili i kafu i ručak, a nit znamo direktorku, niti ona nas. Još mnogo ljudi znam koji su isto prošli kao i mi. U ovoj priči ste samo o vašoj sramoti ispričali, jer niste zaslužili čak ni kafu, koliko ste ljudima odvratni. Da li je moguće da toga niste svesni?!
Dragi Prle, vi koji ste ostavili komentar na ovaj tekst, kako god se vi zapravo zvali i kojeg god pola zapravo bili, niste sposobni da bolje razumete sta je pisac hteo da kaze. Pa vas s’toga i razumem. Najteze je onima koje glup okruzuje.
Inace, ovo sto je gospodin Čvorak (bez namere da umanjim poštovanje) napisao je nažalost tačno. To mesto, koje čini detinjstvo ogromnog broja osoba iz svih generacija koje su ponikle u Čačku.
Najviše pod utiskom onih koji su tu ranije radili, vaspitača i osoblja, drugara i drugarica iz detinjstva, vraćaju se tom odmaralištu kao jednoj skrivenoj emociji kroz koje ostvaruju kontakt sa detetom u sebi.
Nažalost, sve je se srozalo, poništilo i nestalo… Ne tugujte, imali ste priliku da to čega se sećate i doživite, pa sad… Sad je neko drugo, polu-usmeno vreme.
Bravo,bravo,bravo,bravo….
Kako se botovi odmah javljaju da brane svoj kadar. Čvorak je legenda Čačka, obišao ceo svet, voli svoj Čačak, i umesto da iskoriste priliku da pokažu gostoprimstvo, kobajagi gazde Ulcinja pokazuju samo svoju glupost i nekulturu. Važno je da su u Čačanskom glasu objavili tekst u hvalospevima, prikrivajući afere i svoju sramotu. Čvorak, samo napred, lepi su ti tekstovi!
Vodi ga kuci pa mu se tamo divia nas neka ostavi na miru.Dosadan je
Divno napisanoooo i dočarano 🙂
O postovani komentatori kako vas Cvorak izuva iz cipela…sedite u coskovima svoje mentalne tuge i sada ste vazni ako Ozon objavi..Slucajno poznajem pisca i zavidim mu na snazi….i volje…sa severa Skotske otisao je u Ulcinj pa u Cacak…on pise svoje price i svoja secanja …na izduvani dusek..na oca..na uciteljicu Rumenu i pistaljku a krofne su samo vrhunac davnog secanja. Kakvo cesanje …muceni narode..
Nema dzabe ni kod babe.Trazi krofne na drugom mestu.Nema vise tih lepih proslih vremena,nazalost.
Cvorak dozivotni cesator, pa makar i za kafu. Direktorka je postupila ispravno i profesionalno, jer zna da mu je uvek falilo 20 dinara za burek !
Kakav kretenski tekst. Je li očekivao da bude kao prije 60 godina. Olinjali jarac
Gospodine Čvorak, želim da Vam iskažem svoje divljenje! Namera je bila čista i iz srca to se oseća u svakoj doživljenoj reči. Na žalost malo je sluhista. Gluvi i primitivni! Naučeni da se bahate krstare svuda, pa i do Ulcinja i čuvenog dečijeg odmarališta Ovčar koji sada NJIHOV ali još uvek…malo je i Vaš!Pozdrav i srećno u nekoj drugoj dimenziji sećanja i usponena gde stanuju kulturni ljudi!