Valensija u snu i na javi

Nekada sam ležao i spavao, nekada sam ležao i sanjao, nekada samo ležao i maštao. Nekada sam ležao i nekim avionom leteo. Sad ležim i plovim. Mirno je more. Treba da pristanemo u špansku luku na Mediteranu.

Valensija je treći po veličini grad u Španiji, koji leži na obalama reke Turija, na istočnoj obali Iberijskog poluostrva.

Reka Turija poplavila je 1957. godine Valensiju i nanela gradu ogromne štete. To nije bio prvi put da reka poplavi grad, pa su vlasti odlučile da odobre projekat kojim će se skrenuti njen nepredvidiv tok. Tako je Valensija dobila deset kilometara zemlje na kojoj su od 1980. do 2005. godine izgrađeni parkovi.

Izgradnja je bila poverena Santijagu Kalatravi, jednom od najčuvenijih španskih arhitekata.

Danas se u sklopu Grada nauke i umetnosti nalaze IMAX kino, Muzej nauke i umetnosti, koncertna dvorana, opera, botanička bašta i jedan od najfascinantnijih akvarijuma.

Pijace su ogledala gradova i mesta na koja turisti vole da dodju.

Na glavnoj gradskoj pijaci Mercado Central slikam se sa lokalnim šunkama. Sam kvalitet šunke određuju tip svinje, tip hrane i način obrada, a najkvalitetnija potiče od lokalne sorte (crnog) praseta koje se slobodno kreće i hrani prirodno i zove se „pata negra“ (crni papak). Pijaca nudi sve vrste i oblike mediteranske kuhinje, ukusa i aroma, a robu  prodaje 400 malih trgovaca.

Mali fišeci sa sirom i suvim mesom mi privlače pažnju.

Paelja je lokalno jelo koje može imati različite sastojke, ali je  obično od riže, povrća, morskih plodova ili mesa i raznih začina.  Služi se u  velikim tepsijama. Može se jesti i na pijaci.

Unuka sam pitao šta da mu deda donese sa puta. Sliku, reče. Bože, moje li sreće, znači da su mu se svidele slike iz Maroka i jedna sa koride. U jednoj  uličici vidim i kupujem platno na kome je naslikan čamac sa jedrima.

Slikarevoj ženi  Ukrajinki poklanjam katalog iz čačanske galerije.  Radost upotpunjujem sa „Dessert“ kolačima i kafom, pa se vraćam i kod nje ostavljam kolače da ih čuva do mog sledećeg dolaska.

Valensija je i grad festivala, među kojima se posebno izdvajaju dva.

Prvi je La Tomatina, koja se održava u malom mjestu Bunjol, nedaleko od Valensije. Tu se svake poslednje srede u avgustu organizuje takozvana “bitka paradajzom”. Tim povodom se okupi oko 40 hiljada ljudi na trgu kako bi učestvovali u prijateljskoj borbi u kojoj se koristi više od 110 tona zrelog paradajza, koji je inače previše mekan da bi se jeo.

Pošto čitav grad bude prekriven paradajzom, čistači sa šmrkovima kreću u čišćenje, kako bi se gradu vratio njegov izgled.

U periodu od 19. februara do 19. marta, održava se čuveni čuveni Faljas – festival vatre.  Grad postaje prepun ljudi iz svih krajeva sveta, koji u poslednjoj sedmici festivala uništavaju džinovske lutke napravljene od zapaljivih materijala, kao što su drvo, poliester i karton.

Na španskom mediteranskom suncu dan brzo prodje. Moram na  brod, ali još nije vreme za spavanje.

Slobodan Čvorović

_____________________________________________________