Vojvodina, ravna ko’ tepsija

Кроз прозор гледам Војводину,  равна к’о тепсија… Отишао сам скоро 350 километара од Чачка и стигао  у Суботицу. Кажу да се може доћи  и бициклом,  јер туда пролази бициклистичка рута ЕуроВело13.

Др Лука Анђелић је јунак чачанског календара са  стране 144. Аутор је текста „Будимо достојни својих предака“ и помаже да се у селу Бачко Душаново сагради храм. Сада  је грађевина у скелама,  али се гради. У селу, кажу, заједно сложно раде и заједно се веселе и тугују добри људи различитих вера и нација.

Недељно вече, књижевно,  у селу,  у  дивном простору: чита се „Календар“. Издавач   говори о путевима које је књига прошла  по свету, а  мештани пажљиво слушају.

Текстове из „Календара“ чита Петра  Савић.

Проба се мед „Вукићевић“ и „Десерт“ колачи украшени мотивима Чачка. Смех, као и увек и свуда…Нешто касније следи  бачки ручак обичан, који и овде има свој ред логичан.

Војвођанско јутро у селу, у кући са пространим собама,  са рестораном, кугланом, са два базена, лежаљкама, љуљашкама, све окружено воћњацима… Види се да им је архитекта помагао. А тек доручак који служи симпатична Мађарица са шармантним изговором српског језика, због чега пожелите да још нешто наручите не би ли опет  дошла.

Пре купања у базену,  возим се бициклом кроз село, онако како овде сви то раде.

Суботица је следеће место где спавам у огромном стану, чији прозори гледају у прозоре годинама незавршеног Народног  позоришта. Свих тих година о њему  највише брину глумци који сада играју на сцени Дечјег позоришта. Водич Марта из Туристичке организације Суботице зналачки ми прича и оне приче којих нема у  већ излистаним проспектима.

Градска кућа је симбол Суботице,  у стилу сецесије, обогаћена мађарским фолкором  кроз шаре стилизованих цветова, цветног накита од керамике и кованог гвожђа. У њој заседа Скупштина, одржавају се концерти, венчања…

Православна црква подигнута је 1726. године, а садашњи барокни изглед датира из 1910.г. када је  подигнут  нови торањ  и постављен нови иконостас. Црква је  посвећена Вазнесењу Господњем. Као свуда по свету где идем,  остављам  календаре…

Синагога је саграђена 1902. године и једна је од најлепших примерака сакралне архитектуре сецесије у Европи. Улаз се плаћа, а уз улазницу добијете и  информације о музичким програмима који се организују.

Мој суботички домаћин је  Даница, колегиница из туризма од пре више од двадесет година. Са својим  унуцима Спасојем и Деспотом  води ме на Палић. Спремила  нам је  прженице,  лепе као оне чачанске.

Ја деци дајем из Чачка донет чипс.

И у Суботици су свуда кафићи, пуни, сви се смеју,  приче су сличне оним у Шумадију. Радника нигде нема,  сви одлазе а куће у равници,   са земљом,  могу се купити за мале паре. Неколико младих   парова побегло је из градова и почињу нови живот у равници.

После неколико   војвођанских дана враћам се својој кући.

Чачак ме чека.

Слободан Чворовић

_______________________________________________