Prethodni članak
Zima – najlepše i jedino godišnje doba
Dok ovih nekoliko dana slušamo kako je Srbiju okovao led i kakve sve probleme na temperaturama ispod -20 stepeni Celzijusa imaju nadležne komunalne službe, posredstvom Ruske reči vodimo vas u zemlju u kojoj je zima najlepše, ali i jedino godišnje doba. Dobrodošli u Jakutiju.
Зима – најлепше и једино годишње доба у Јакутији
Представљамо вам серију фотографија насталих на -60°C.
Јакутск је престоница Републике Јакутије на североистоку Русије и најхладније је насељено место на свету, када се у обзир узму градови његове величине. Налази се на обалама реке Лене, а просечна зимска температура износи око -40°C, због чега је град непрекидно обавијен маглом. У околини постоје насеља у којима се температуре спуштају и испод наведене вредности.
Ајар Куо се бави фотографијом. Рођена је у једном малом насељу у Јакутији. Ова серија фотографија носи назив „Најлепше годишње доба“ и одражава њене успомене из детињства проведеног у једном од најхладнијих места на свету.
„Овде се зима не може волети, јер је превише сурова. Увек имам утисак да предуго траје, чак и до девет месеци годишње. Околни пејзажи су суморни и увек су исти, а због снега и леда чини ми се да сам заробљена у мрачној соби без зидова“, каже Ајар.
„Сећам се како сам некада гледала у залеђене звезде на тамном небу и нисам могла да замислим да негде дани могу бити сунчани, да постоји море, шарено цвеће и егзотично воће. Као дете нисам волела зиму, углавном зато што ми је увек недостајала светлост. Било је мрачно и када сам ишла у школу и када сам се враћала кући.“
„Било је немогуће по јаком мразу време проводити напољу, па су деца навикла да се играју унутра. Знали смо све кућне игре, међу њима и оне традиционалне које се играју само у Јакутији. Учили смо од малена како да користимо пећ и да у њој спремамо храну. Свако јакутско дете уме да постави замку за зечеве“.
„Зими бисмо сваког јутра укључивали радио да чујемо временску прогнозу. Најсрећнији смо били када бисмо чули да ђаци неће имати часове због ниских температура. То се често дешавало“.
„Научила сам да штедим топлоту. Данас не живим у Јакутији, али и даље стално затварам врата. Гледам да се просторије превише не расхладе. Моје омиљено пиће и даље је врео чај са млеком у свако годишње доба“.
„Ова серија радова настала је четири године после мог одласка из леденог завичаја. У Јакутију сам се вратила у јануару и снимала фотографије на температури од -60°C“.
„Шетала сам улицама и чинило ми се да је све направљено од стакла. Разнежили су ме добро познати призори: неколико крава се споро кретало ка појилу, ледено сунце деловало је мутно, магла је била густа, лепи коњи били су прекривени ињем, а свако с ким сам разговарала нудио ми је врео чај са млеком. Од тада ми често навиру сећања на детињство проведено у Јакутији“.
„И даље веома волим необичну лепоту призора овог годишњег доба, снагу и храброст људи и животиња које овде живе. Што је напољу хладније, то више осећам топлину и срдачност овдашњих људи“.
Аутор: Ксенија Исајева Photo: Ајар Куо
______________________________________________________________________
Trebalo bi da bude više ovakvih reportaža na vašem portalu. Da u drugom planu budu Seljo, Vilun, Snoško kako se medjusobno prljaju po medijima, a zapravo se svakodnevno drže za rukice, trčkarajući gradom do prve kafane!